Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 710/20 od 22.12.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bogoljub Gačević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), tačka 5) i tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1), tačka 2) i tačka 3), člana 439. tačka 1) i tačka 2), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo i dosuditi mu troškove postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud povredio zakon kod ocene prigovora zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog za davanje izdržavanja u periodu dužem od šest godina u odnosu na vreme presuđenja, pogrešno nalazeći da je krivično delo nedavanje izdržavanja trajno krivično delo, jer se, prema stavu odbrane, nedavanjem izdržavanja ne stvara nikakvo protivpravno stanje, koje bi bilo uslov za postojanje trajnog krivičnog dela, već bi se u konkretnom slučaju radilo o produženom krivičnom delu gde svako novo nedavanje izdržavanja ulazi u konstrukciju dela, ali se zastarelost krivičnog gonjenja ceni u odnosu na vreme dospelosti svakog pojedinačnog davanja.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, izložene navode zahteva, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Beogradu kao drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 4, u trećem stavu i na strani 5, u prvom stavu obrazloženja svoje presude Kž1 710/20 od 22.12.2020. godine, dao jasne i dovoljne razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i ovaj sud i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim navode zahteva branioca okrivljenog AA, da su pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud u ponovnom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, suprotno nalozima drugostepenog suda da od okrivljenog pribavi svu medicinsku dokumentaciju i da potom odredi veštačenje od strane komisije veštaka medicine rada, na okolnost radne sposobnosti okrivljenog u inkriminisanom periodu, veštačenje poverio veštaku pojedincu kome medicina rada nije specijalnost, koji veštak se u svom nalazu i mišljenju nije izjasnio u pogledu ključnog pitanja – da li je okrivljeni imao mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade kako je to izričito propisano odredbom člana 160. stav 3. Porodičnog zakona, pri čemu je očigledno da to nije isto što i „radna sposobnost okrivljenog“, pa kako ova odlučna činjenica nije utvrđena, ovaj propust bi, prema navodima zahteva predstavljao nedostatak presude u smislu člana 440. ZKP. Pored iznetog, branilac u zahtevu ističe i objektivnu nemogućnost izvršenja presude koja predstavlja izvršnu ispravu u pogledu obaveze okrivljenog, kome je nezavisno od njegove volje prestao radni odnos 24.06.2010. godine, a presudom kojom je utvrđena njegova obaveza izdržavanja određeno je da on izdržavanje plaća na teret zarade iz radnog odnosa u utvrđenom procentu, koja obaveza je postala nemoguća nakon prestanka radnog odnosa, što prema stavu odbrane, ukazuje da subjektivni odnos okrivljenog prema obavezi nije izbegavanje kao uslov inkriminacije, već nemogućnost kao objektivan razlog.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu iz takvih činjeničnih zaključaka daje sopstveno viđenje kritičnog događaja, zbog čega branilac okrivljenog iako formalno ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i time ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje i to da je izreka prvostepene presude nerazumljiva jer je u istoj navedeno da je okrivljeni dužan „da ubuduće uredno daje izdržavanje“, bez navođenja prema kome ta obaveza okrivljenog postoji, u kom iznosu i na koji način, koji nedostatak presude je propisan kao povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP; da su razlozi drugostepene presude u znatnoj meri protivrečni, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored navedenih, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) i tačka 11) člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ta povreda sastoji.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

S obzirom na to da se u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se sastoji istaknuta povreda zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić