Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca „Beoton R“ DOO Bor, čiji je punomoćnik Nataša M. Tošić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji su punomoćnici Radoslav Tadić i Bojan Tadić, advokati iz ..., radi naknade štete, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 17.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovoj pravnoj stvari STVARNO JE NADLEŽAN Privredni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je dana 14.02.2018. godine podneo Višem sudu u Zaječaru tužbu radi naknada štete protiv tuženih Srpske napredne stranke i AA.

Viši sud u Zaječaru se, rešenjem P4-1/18 od 21.02.2018. godine, oglasio mesno nenadležnim i spise uputio Višem sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Viši sud u Beogradu je izazvao sukob nadležnosti pred Vrhovnim kasacionim sudom, smatrajući da je za postupanje nadležan Viši sud u Zaječaru.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R1 149/18 od 23.07.2018. godine odlučio da je za suđenje u ovom sporu mesno nadležan Viši sud u Beogradu.

Rešenjem P4 65/18 od 13.02.2019. godine, Viši sud u Beogradu se oglasio nenadležnim za postupanje u ovoj parnici i spise uputio Privrednom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Podneskom od 05.11.2019. godine punomoćnik tužioca je povukao tužbu u odnosu na prvotuženog - Srpsku naprednu stranku, nakon čega je Privredni sud u Beogradu, rešenjem P 2727/19 od 05.12.2019. godine, odlučio da je tužba povučena u odnosu na prvotuženog, obavezao tužioca da naknadi prvotuženom troškove parničnog postupka i oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i spise dostavio Trećem osnovnom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom.

Treći osnovni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost i uz dopis P 1756/20 od 19.08.2020. godine dostavio spise Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 ... 65/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Privredni sud u Novom Sadu.

Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koji nije nadležan neki drugi sud. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju privrednih delatnosti, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

Stvarna nadležnost privrednog suda se određuje prema dva kriterijuma: subjektivni (prema svojstvu stranaka u sporu) i objektivni kriterijum (prema prirodi materijalno-pravnog odnosa koji je predmet spora). Naime, citirana zakonska odredba razlikuje tri situacije u kojoj je u prvom stepenu nadležan da sudi privredni sud. U sporovima između domaćih i stranih privrednih subjekata, privredni sud je nadležan bez obzira na pravnu prirodu spora, što znači da kada se radi o privrednim subjektima za stvarnu nadležnost privrednog suda dovoljno je da je ispunjen subjektivni kriterijum. U sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica za stvarnu nadležnost privrednih sudova neophodno je da je ispunjen i objektivni kriterijum, dakle relevantna je i priroda spora, odnosno da je isti nastao u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, a treća situacija je kada je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

Odredbom člana 15. stav 2. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste.

Imajući u vidu da se u predmetnoj parnici radi o sporu za naknadu štete zbog povrede ugovora o poslovnoj saradnji gde su prvobitno kao parnične stranke bili označeni Privredno društvo „Beoton R“ na strani tužioca i Srpska napredna stranka, kao pravno lice i AA kao fizičko lice na strani tuženog, pa okolnost da je nakon zasnovane nadležnosti Privrednog suda u Beogradu tužilac povukao tužbu u odnosu na prvotuženog – Srpsku naprednu stranku, je bez značaja i ne utiče na zasnovanu nadležnost Privrednog suda u Beogradu, shodno odredbi člana 15. stav 2. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda za postupanje u ovoj sporu nadležan Privredni sud u Beogradu.

Saglasno iznetom, stvarno i mesno nadležan za postupanje u ovoj pravnoj stvari je Privredni sud u Beogradu, primenom člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova.

Sa iznetih razloga, primenom člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić