Okrivljeni je na osnovu člana 264. stav 1. ZKP u vezi člana 261. stav 2. ZKP obavezan da na ime paušala sudu plati iznos od 15.000,00 dinara, te da Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu na ime troškova veštačenja plati iznos od 17.960,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 189/20 od 06.08.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog Kiš Nikole a presuda Višeg suda u Novom Sadu K broj 100/18 od 07.11.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Kiš Nikole – advokat Milan Alanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a. KZ.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Kiš Nikole u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, i to na zapisnicima o saslušanju okrivljenih AA i BB, koji su sačinjeni suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP pred Policijskom upravom u Novom Sadu dana 16.08.2017. godine, obzirom da okrivljeni nisu pozvani da se izričito izjasne o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti upozoreni da će im biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, ukoliko ne izaberu branioca u slučaju obavezne odbrane.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA i okrivljeni BB su dana 16.08.2017. godine saslušani u prostorijama PU Novi Sad. Iz ovih zapisnika proizilazi da su obojica okrivljenih poučeni o svojim pravima u smislu člana 68. ZKP, pored ostalog da imaju pravo da se brane sami ili uz stručnu pomoć branioca, u skladu sa odredbama ZKP-a, kao i pravo da njihovom saslušanju prisustvuje branilac. Takođe, iz ovih zapisnika proizilazi i da je pre saslušanja okrivljenom AA omogućen poverljiv razgovor sa braniocem – advokatom Nebojšom Petrovićem, koji je trajao 15 minuta, a da je okrivljenom BB omogućen poverljiv razgovor sa braniocem – advokatom Goranom Kljajićem, takođe u trajanju od 15 minuta, pri čemu su se obojica okrivljenih izjasnili da razumeju svoja prava i da žele da iznesu svoju odbranu, te koje su potpisali kako okrivljeni i njihovi branioci, tako i ovlašćena službena lica i zapisničari, bez ikakvih primedbi.

Pri tome, tačno je da prilikom saslušanja u PU Novi Sad okrivljeni nisu upozoreni u smislu odredbe člana 85. stav 3. ZKP, kako se to ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Međutim, ovaj propust, po oceni ovoga suda, nema karakter bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da su i okrivljeni AA i okrivljeni BB saslušani pred zamenikom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, i to okrivljeni BB dana 11.09.2017. godine, a okrivljeni AA dana 18.12.2017. godine, te da su prethodno upozoreni o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP i pozvani da se izjasne o tome da li će uzeti branioca po svom izboru. Tom prilikom, okrivljeni BB je upozoren da za krivično delo iz člana 246a. stav 1. KZ nije obavezna odbrana i da mu neće biti dodeljen branilac po službenoj dužnosti, nakon čega se izjasnio da neće angažovati branioca, dok je okrivljeni AA nakon upozorenja u smislu odredbe člana 85. stav 3. ZKP izjavio da on neće angažovati branioca, već da prihvata da ga brani branilac po službenoj dužnosti – advokat Svetlana Vukoje.

Imajući u vidu da su iskazi obojice okrivljenih dati pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu identični iskazima iz policije, te da okrivljeni BB ne tereti okrivljenog Kiš Nikolu (obzirom da je izjavio da od njega nije kupovao marihuanu) a da je okrivljeni AA pre saslušanja u tužilaštvu upozoren u smislu člana 85. stav 3. ZKP, nakon čega je ponovio iskaz dat u policiji, na koji način je navedenim zapisnikom konvalidiran formalni propust iz prethodnog zapisnika, kada upozorenje u smislu člana 85. stav 3. ZKP nije izričito uneto, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijane nižestepene presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Kiš Nikole.

Stoga je zahtev odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić