Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je presuda zasnovana na dokazima na kojima se ne može zasnovati, te u tom smislu kao nezakonite dokaze označava dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog AA, ističući da su iste proistekle iz nezakonitih radnji policije – tajnom praćenju, koje predstavlja posebnu dokaznu radnju, za koju u konkretnom slučaju ne postoji naredba suda i koje, dakle, nije izvršeno u skladu sa odredbama članova 171. 172. i 173. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pre svega se neosnovano ističe da se u konkretnom slučaju radilo o posebnoj dokaznoj radnji - tajno praćenje okrivljenih, već su po oceni ovoga suda policijski službenici u konkretnom slučaju zakonito preduzimali radnje u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 2. ZKP, koje omogućavaju ovlašćenim policijskim službenicima da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju policijski službenici prilikom obavljanja policijskih poslova primenili policijske mere i radnje - policijsko opažanje i opserviranje, a koje opserviranje se vrši na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica, na šta su ovlašćeni shodno članu 47. stav 2. tačka 3. i člana 50. stav 2. Zakona o policiji.

Imajući u vidu da su potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog AA MUP RS, DP, OKP, Grupa za suzbijanje džepnih krađa od 27.01.2015. godine i od 05.02.2015. godine sačinjene na osnovu člana 286. stav 1. i 2. ZKP, te da u konkretnom slučaju nije vršena dokazna radnja tajno praćenje u smislu članova 171. 172. i 173. ZKP, to su pobijane presude zasnovane na zakonito pribavljenim dokazima, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim navedenu povredu zakona, obrazlaže navodima koji se tiču činjeničnih utvrđenja suda. što zapravo predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog navodi i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, dok ostalim navodima zahteva branilac ističe i povredu člana 16. stav 5. ZKP, koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, pa se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se istaknuta povreda zakona, ogleda.

Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1) ZKP to se ovaj sud u razmatranje i ocenu svih navoda, takođe nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                    Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić