Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca JP „Direkcija za razvoj i izgradnju grada Vranja“ iz Vranja protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Dimitrov, advokat iz ..., radi isplate duga, vrednost predmeta spora 1.100,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2689/16 od 21.08.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 14.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2689/16 od 21.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Osnovnog suda u Vranju P 1584/16 od 15.08.2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu plati iznos od 1.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2015. godine do isplate. U stavu drugom izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara. Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2689/16 od 21.08.2017. godine, prvostepena presuda je preinačena, tako što je tužbeni zahtev usvojen u celosti, a tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 15.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Prema stanju u spisu, predmet tužbenog zahteva je isplata naknade za parkiranje vozila na teritoriji grada Vranja, po doplatnoj karti od 21.04.2015. godine, u iznosu od 1.100,00 dinara. Tužba je podneta dana 21.04.2016. godine.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to predmetni spor ima karakter parnice o sporu male vrednosti.

U parnicama o sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena, shodno članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Nije od uticaja na dozvoljenost revizije tuženog to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku, budući da u sporovima male vrednosti nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi se u reviziji nije pozivao na član 404. Zakona o parničnom postupku, niti je u sadržini predlagao da se o njegovoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj (posebna revizija).

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizija tuženog je odbačena kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić