Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4953/17 od 09.05.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 4953/17 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 34421/13 od 30.05.2017. godine, u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 34421/13 od 30.05.2017. godine u stavu prvom i četvrtom izreke i u tom delu predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav prvi izreke), tužilje su izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilja propisani članom 404. stav 1. ZPP. Tužilje u reviziji pobijaju drugostepenu odluku kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji stana i odbačena tužba u delu kojim su tražile da se tuženi obavežu da priznaju i trpe da se upiše promena strukture stana. U postupku je utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji stana koji su zaključili tuženi, a takođe je utvrđeno da sud nije nadležan za upis promene strukture spornog stana, jer je ovaj zahtev u nadležnosti Službe za katastar nepokretnosti, a ne suda. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora u pogledu ispunjenosti uslova za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, imajući u vidu da se razlozi za utvrđenje ništavosti određenog pravnog posla cene u svakom konkretnom slučaju i zato u ovoj parnici nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilja nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 23.08.2013. godine sa zahtevom za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti i sa zahtevom za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji stana, te zahtevom za upis promene strukture stana u javnim knjigama. Vrednost predmeta spora koja je određena u tužbi je 40.000 evra.

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužilja nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić