Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 841/2020 od 22.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 841/2020 od 22.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2286/19 od 10.03.2020. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 231.074,95 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2016. godine do isplate, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog a do traženog iznosa od 234.713,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.11.2015. godine do isplate kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 19.11.2015. godine do 21.05.2016. godine i obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 841/2020 od 22.07.2020. godine, stavom prvim izreke usvojena je žalba tužene pa je prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i prvostepena presuda u odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari potvrđena. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.11.2019. godine, sa zahtevom za naknadu materijalne štete u iznosu od 234.713,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,5291 dinara pa vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.997 evra. Prvostepena presuda doneta je 10.03.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 22.07.2020. godine.

Iz navednog proizlazi da je pobijana drugostepena presuda doneta u postupku o sporu male vrednosti u kojem revizija nije dozvoljena. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tačka 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić