U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, kao predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Zaječara, koga zastupa Gradski javni pravobranilac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2436/2018 od 24.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 02.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca.

PREINAČAVA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2436/2018 od 24.05.2019. godine i presuđuje:

ODBIJA SE žalba tuženog kao neosnovana i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 br. 219/18 od 17.05.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 134.115,00 dinara, u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 br. 219/18 od 17.05.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime prijavljenog i priznatog potraživanja u likvidacionom postupku DOO „ Agencija za strateški razvoj Grada Zaječara“ u likvidaciji isplati iznos od 190.169,77 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.02.2016. godine kao dana podnošenja tužbe do namirenja i iznos od 63.206,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2436/2018 od 24.05.2019. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 br. 219/18 od 17.05.2018. godine i presuđeno da se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi na ime prijavljenog i priznatog potraživanja u likvidacionom postupku DOO „Agencije za strateški razvoj Grada Zaječara“ u likvidaciji isplati iznos od 190.169,77 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.02.2016. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju sa predlogom da se preinači drugostepena presuda i odbije žalba tuženog kao neosnovana. Tužilac se pozvao i na institut posebne revizije primenom člana 404. stav 1. ZPP, ali u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za postupanje po reviziji primenom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu u skladu sa odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i ustanovio je da je revizija tužioca osnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je potraživanje tužioca u iznosu od 190.169,77 dinara na ime neisplaćenih zarada i naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2014. godinu, a koje potraživanje je tužilac ostvario kod DOO „Agencije za strateški razvoj Grada Zaječara“ u likvidaciji.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bio u radnom odnosu kod DOO „Agencije za strateški razvoj Grada Zaječara“ na poslovima ..., na osnovu zaključenog ugovora o radu od 15.11.2013. godine. Agencija je osnovana 05.10.2013. godine od strane tužene Grada Zaječar koji je i jedini član sa osnivačkim udelom od 100 %. Dana 10.04.2014. godine skupština članova DOO „Agencije za strateški razvoj Grada Zaječara“ donela je odluku o pokretanju postupka likvidacije. Tužiocu je rešenjem agencije od 04.06.2014. godine prestao radni odnos otkazom ugovora o radu. Tužilac je podneo prijavu potraživanja za iznos od 190.169,77 dinara na ime neisplaćenih zarada (za mart, april i deo maja) 2014. godine i na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2014. godinu. Likvidacioni upravnik priznao je u celosti tužiocu prijavljeno potraživanje, ali isto nije plaćeno. Među strankama je sporna pasivna legitimacija tuženog kao osnivača agencije za isplatu utuženog iznosa, jer ista nije brisana iz registra privrednih subjekata.

Po stavu prvostepenog suda tuženi je pasivno legitimisan po više osnova. Tuženi kao jedini osnivač odgovoran je što likvidacioni postupak nije završen u predviđenom roku do 30.09.205. godine, usled čega su se stekli uslovi za primenu odredbe člana 12. Odluke od 10.04.2014. godine. Polazeći od utvrđene činjenice, da agencija nema likvidacionog upravnika počev od 14.12.2015. godine i da nije upisan novi do zaključenja glavne rasprave što je osnovni zakonski preduslov za vođenje i okončanje postupka likvidacije, prvostepeni sud zaključuje da je na ovaj način tuženi sprečio tužioca da naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa iz likvidacione mase. Po stavu prvostepenog suda u konkretnom slučaju stekli su se i uslovi i za odgovornost po osnovu probijanja pravne ličnosti iz člana 18. Zakona o privrednim društvima. Ovo sa razloga, jer iz početnog likvidacionog izveštaja proizlazi da je jedina imovina agencije, potraživanje prema tuženom za izvršene usluge u iznosu od 5.855.000,00 dinara. Prvostepeni sud nalaz i da se isključiva odgovornost tuženog za isplatu utuženog iznosa zasniva i na odredbi člana 14. Zakona o stečaju.

Polazeći od odredaba člana 548. i 545. Zakona o privrednim društvima drugostepeni sud smatra da je pogrešan zaključak prvostepenog suda o pasivnoj legitimaciji tuženog. DOO „Agencija za strateški razvoj Grada Zaječara“ nije brisana iz registra APR, već se vodi kao privredno društvo u prinudnoj likvidaciji od 27.09.2018. godine, pa Grad Zaječar ne može biti pasivno legitimisan.

Osnovani su navodi tužioca kao revidenta da se zaključak drugostepenog suda ne može prihvatiti usled pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 548. Zakona o privrednim društvima regulisane su posledice brisanja društva iz registra u slučaju prinudne likvidacije. Prema istoj, imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva. Nakon brisanja društva iz registra privrednih subjekata, članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva u skladu sa odredbama člana 545. zakona o odgovornosti članova društva u slučaju likvidacije. Iuzetno, kontrolni član društva sa ograničenom odgovornošću i kontrolni član akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra.

Odredbom člana 545. Zakona o privrednim društvima regulisana je odgovornost članova društva po okončanju likvidacije, tako da članovi društva sa ograničenom odgovornošću odgovaraju solidarno za obaveze društva u likvidaciji i nakon brisanje društva iz registra privrednih subjekata, do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je osnivač DOO „Agencije za strateški razvoj Grada Zaječar“ sa 100% osnovnog kapitala, nad kojom je dana 10.04.2014. godine pokrenut postupak likvidacije. Po zaključenju glavne rasprave nad tuženim je pokrenut postupak prinudne likvidacije. Primenom odredbe člana 548. Zakona o privrednim društvima, tuženi bi kao kontrolni član drštva sa ograničenom odgovornošću odgovarao neograničeno solidarno za obaveze društva po brisanja društva iz registra. Međutim, u konkretnom slučaju brisanje agencije iz registra nije uslov za zasnivanje odgovornosti tuženog, budući da je ista nastupila kao posledica propuštanja preduzimanja zakonom predviđenih radnji od strane tuženog kao nosioca osnivačkih prava.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je potraživanje tužioca iz radnog odnosa u utuženom iznosu priznato od strane likvidacionog upravnika. Prema početnom likvidacionom izveštaju vreme predviđeno za završetak likvidacije je jedna godina od dana registracije izveštaja, a koja je istekla 30.09.2015. godine. Dana 30.11.2015. godine, imenovani likvidacioni upravnik je podneo ostavku gradskoj upravi Grada Zaječara, a do dana zaključenja glavne rasprave nije imenovan ni upisan novi. Prema Zakonu o privrednim društvima likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Likvidacioni upravnik vrši radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije i preduzima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja. Ako društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika , a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata, pokreće se prinudna likvidacija.

Tužena kao nosilac osnivačkih prava i jedini član skupštine društva svojim propustom imenovanja novog likvidacionog upravnika faktički je onemogućila preduzimanje radnji koje su potrebne za sprovođenje likvidacije, među kojima su i naplata potraživanja i isplata poverioca, uključujući i tužioca kao poverioca. Iz početnog likvidacionog izveštaja proizlazi da je jedina imovina agencije, njeno potraživanje prema tuženoj, osnivaču za izvršene usluge u iznosu od 5.858.000,00 dinara. Neimenovanjem novog likvidacionog upravnika, faktički je onemogućena i naplata navedenog potraživanja. Zato je pravilan je zaključak prvostepenog suda da je propustima tuženog, tužilac onemogućen u naplati priznatog potraživanja iz radnog odnosa u kom iznosu je i nastala šteta za tužioca. Primenom odredbe člana 154. Zakona o obligacionim odnosima stekli su se uslovi za odgovornost tužene za isplatu utuženog iznosa, pa činjenica da faktički nije izvršeno brisanje agencije iz registra nema uticaja na pasivnu legitimaciju tužene u ovoj stvari.

Pravilan je zaključak prvostepenog suda i da se obaveza tužene za isplatu utuženog iznosa zasniva i na tački 12. Odluke o pokretanju postupka likvidacije nad Agencijom za strateški razvoj Grada Zaječara. Navedenom odredbom predviđeno je da će tužena preuzeti obavezu ispunjenja prijavljenih potraživanja, a koja iz naplaćenih prihoda u toku postupka ne budu dovoljna za izmirenje tih potraživanja. Ovo sa raloga što nije naplaćeno potraživanje agenije prema tuženom koje pretstavlja jedinu imovinu agencije.

Na osnovu gore navedenog Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku zbog pogrešne primene materijalmog prava primenom člana 416. Zakona o privrednim društvima.

Tužiocu su dosuđeni troškovi revizijskog postupka u iznosu od 134.000,00 dinara za sastav revizije od strane advokata prema AT i za sudske takse za reviziju i odluku po reviziji.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić