Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 171/2020 od 01.07.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnoprvnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet ovog spora je zahtev tužilaca za naplatu novčanog potraživanja iz radno odnosa čija je visina utvrđena zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine u predmetu St 4/10 u visini od 125.326,63 dinara za tužioca AA, a u visini od 256.676,29 dinara za tužioca BB.

Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda ne odstupa od navedenog Zaključka, s obzirom da je utvrđena povreda prava tužilaca na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, sa kojih razloga nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, da bi se u ovom sporu dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.04.2019. godine, a pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA je 125.326,63 dinara, a u odnosu na tužioca BB 256.676,29 dinara.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stavom 6. ZPP, propisano je da protiv odluke prvostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

S`obzirom da se u ovom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na tužioca AA 125.326,63 dinara, a u odnosu na tužioca BB 256.676,29 dinara, pa kako tužioci nisu jedinstveni suparničari, to se vrednost predmeta spora ceni u odnosu na svakog tužioca posebno, pa kako navedeni iznosi po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelaze dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić