Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, u odnosu na preinačujući deo, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi BB iz ... i „NIN“ d.o.o. su dostavili odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u štampanom izdanju nedeljnika „NIN“ od ...2016. godine, na naslovnoj strani, je objavljena tužiočeva fotografija sa naslovom: „AA, glavni fantom iz Savamale“. U tekstu se navodi: „Rušenje u Savamali je uključivalo više struktura: državne i nedržavne i više nivoa vlasti po vertikali. Otuda je odgovornost gradskog vrha nesporna. Jedino što nije dovoljna jer takav posao nije bio moguć bez znanja i pomoći ministra policije“. U rubrici „Društvo“ na stranama 16. – 22. objavljen je tekst pod istim naslovom i istim izdvojenim delom teksta ispod naslova, uz koji je, na čitavoj strani, objavljena fotografija tužioca sa nadnaslovom „Akcija rušenja pravne države i reakcija građanske Srbije“. Na strani 17, iznad teksta izdvojen je deo teksta u kome je boldiranim slovima navedeno: „Odgovornost ministra policije“, a u nastavku piše: „U izveštaju ombudsmana piše da su propusti u radu policije organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatih naloga“. Dalje, u tekstu je citiran deo izveštaja Zaštitnika građana u kom se navodi da je u pitanju akcija „koja je uključivala više različitih struktura državne i nedržavne strukture i više nivoa po vertikali“. Novinar u tekstu dalje navodi da „mada u njegovom izveštaju (Zaštitnika građana) nije imenovano ko bi mogao da stoji iza nepostupanja policije, može se pretpostaviti da bi to mogao da bude neko veoma moćan iz izvršne vlasti, da je teško takav posao obaviti bez znanja i pomoći ministra policije AA“. Zatim se u tekstu citira i deo izveštaja Zaštitnika građana u kome je navedeno da: „ovi propusti u radu organa i službenika policije nisu rezultat propusta pojedinaca, već su očigledno organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatog naloga. Policijski službenici i starešine, uključujući i načelnika PU za Grad Beograd i v.d. direktora policije, nisu znali, ili nisu smeli da identitet nalogodavca saopšte ovom organu“. Tekst je pisan povodim događaja koji se odigrao u ranim jutarnjim časovima 25. aprila, kada je po prijavi građana, organizovana motorizovana grupa od više desetina crno uniformisanih lica pod „fantomkama“, opremljenih teleskopskim palicama i baterijskim lampama, primenom i pretnjom fizičke sile, izvlačila građane iz objekata i automobila, oduzimana su im lična sredstva komunikacije i pretresani automobile i objekti. Akcija je preduzeta radi rušenja više objekata koje je sprovedeno pomoću nekoliko radnih mašina. Po odlasku grupe maskiranih ljudi, čim su ponovo mogli da komuniciraju i slobodno se kreću, više građana je pozvalo dežurnu službu Policijske uprave za Grad Beograd, a neki su pešice otišli u Policijsku stanicu Savski venac. Svi su prijavili događaje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti. Operateri dežurne službe Policijske uprave za Grad Beograd, posle konsultacija sa nadređenima, upućivali su građane da se obrate Komunalnoj policiji i Sekretarijatu za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Beograda. Građani tvrde da su zvali broj Komunalne policije koji su dobili od operatera dežurne službe PU za Grad Beograd i da su ih odatle upućivali nazad na policiju. Načelnik Komunalne policije službeno je izjavio u ovom postupku, međutim, da nijedan građanin tu noć nije zvao Komunalnu policiju. Zaključak zaštitnika građana je da Policijska uprava za Grad Beograd nije ispunila zakonsku obavezu da dostavi tom organu sve podatke kojima raspolaže, a koji su od značaja za postupak koji vodi, odnosno za ostvarivanje cilja preventivnog delovanja. Imajući u vidu utvrđene nedostatke u radu, Zaštitnik građana je uputio Ministarstvu unutrašnjih poslova preporuke da, bez odlaganja i efikasno, sprovede sve potrebne mere i radnje predviđene propisima u cilju identifikovanja maskiranih uniformisanih lica koja su građani prijavili da su izvršili gore navedena dela, kao i njihove organizatore i pomagače, te da prikupljene podatke dostavi nadležnom tužilaštvu. Autorka teksta, novinar BB, se pre nego što je napisala predmetni tekst, obratila Birou za komunikacije MUP-a RS, pitanjima da li je sprovedena unutrašnja kontrola u MUP-u RS povodom dešavanja u Hercegovačkoj ulici i da li je postupljeno po primedbama zaštitnika građana, a MUP je odgovorio da ne daju komentare dok je tužilačka istraga u toku. Smatrala je da je, u takvoj situaciji, bilo sasvim normalno da Ministar policije da izjavu kako bi umirio građane. Tužlac je, kao ministar policije, personifikacija prvog čoveka policije i zbog toga je on, dok se ne pronađu krivci „glavni krivac“. Međutim, u spornom tekstu se, ni u jednoj rečenici, ne pominje da je tužilac taj koji je rušio objekte u Hercegovačkoj ulici, već se naprotiv insistira na razjašnjenju činjenice ko je te objekte rušio i u tom smislu, po mišljenju tuženih, postoji tužiočeva odgovornost. Tužilac se izjasnio da tekst sadrži grube neistine o tome da je on „fantom“ i da ni posredno ni neposredno nema saznanja o onome što se dešavalo u Hercegovačkoj ulici, a da je krivica za ta dešavanja usmerena ka njemu, pa je to razlog zbog koga je podneo tužbu sudu.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio i tužene BB i „NIN“ d.o.o. solidarno obavezao da mu naknade nematerijalnu štetu zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 300.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, pošto je zaključio da je naslov teksta „AA, glavni fantom iz Savamale“ neprimeren, neadekvatan i uvredljiv vrednosni sud podoban da povredi čast i ugled tužioca. Označavanjem tužioca kao „glavnog fantoma Savamale“, po oceni prvostepenog suda, tužilac se prikazuje kao osoba koja ne poštuje zakone Republike Srbije, vrši krivična dela i angažuje lica koja vrše krivična dela, učestvuje u događajima koji su nespojivi sa funkcijom ministra koju obavlja, čime je u javnosti stvoren pogrešan utisak o njegovoj ličnosti. Primenom odredbi člana 5. stav 1, 9. stav 1, 73, 79. stav 1, 2. i 4, 112, 113, 114. i 115. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/2014 ... 12/2016), člana 199. i 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te primenom testa srazmernosti, prvostepeni sud je zaključio da preteže pravo na čast i ugled tužioca u odnosu na pravo medija na slobodu izražavanja.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu, u usvajajućem delu, preinačio tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, u smislu odredbe člana 8. Zakona o javnom informisanju i medijima u vezi člana 46, 50. stav 1. i 51. Ustava i člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je zaključio da, iako bi mešanje suda u slobodu medija bilo legalno, ne bi bilo legitimno, jer nema opravdanja za ograničenje slobode izražavanja tuženih. Politička odgovornost tužioca, kao lica na funkciji najvišeg izvršnog organa vlasti zaduženog za zakonitost rada policije i nekog ko je, u tom smislu, odgovoran Vladi i Narodnoj skupštini za rad ministarstva i stanje u svim oblastima iz delokruga ministarstva, u skladu sa članom 125. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 23. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ 79/05 ... 99/14), a u vezi sa članom 2, 3, 4. i 14. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 6/16), važećeg u vreme objavljivanja predmetnog teksta, je, po mišljenju drugostepenog suda, dovedena u pitanje izveštajem Zaštitnika građana, što čini dovoljnu činjeničnu osnovu i legitiman razlog za izraženo mišljenje autorke teksta koji nije bezrazložan privatni napad sa ciljem omalovažavanja ličnosti tužioca. Suprotno zaključku prvostepenog suda, drugostepeni sud je, analizom naslova i podnaslova u vezi sa sadržinom teksta, kao i samog teksta, zaključio da ne postoji izričita tvrdnja novinara da je tužilac organizovao, naredio ili pomagao u izvršenju nekog određenog krivičnog dela propisanog pozitivnim krivičnim zakonodavstvom Republike Srbije, pa nema povrede pretpostavke nevinosti. U konkretnom slučaju, po mišljenju drugostepenog suda, interes društva za otvorenu diskusiju o političkim stvarima pretežniji je od prava tužioca na zaštitu časti i ugleda dosuđivanjem tražene naknade nematerijalne štete, jer bi se tako pravo medija na slobodu izražavanja nesrazmerno ograničilo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.

Predmetni tekst za temu ima rušenje objekata u beogradskom naselju „Savamala“, dana 25.04.2016. godine, postupanje policije kao i preporuke koje je Zaštitnik građana uputio Ministarstvu unutrašnjih poslova u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada tog organa pokrenutom po pritužbi većeg broja građana, a sve u vezi sa predmetnim događajem. Postoji opravdani interes javnosti da bude obaveštena o temi predmetnog novinskog članka. Novinari imaju važnu društvenu ulogu zaštitnika javnosti i od njih se ne zahteva utvrđivanje istinitosti činjenica kao u sudskom postupku (podudarnost sa stvarnošću i otklanjanje svake razumne sumnje). Kada novinar postupa sa zakonitim ciljem, radi se o pitanju za koje postoji interes javnosti, a učinjen je razuman napor da se utvrde činjenice, novinar nije odgovoran čak iako se naknadno ispostavi da ono u šta je imao razloga da veruje da je tačno, je netačno. Bitno je da je postojalo dovoljno činjenica za izražen vrednosni sud, što je ovde slučaj. Novinar u predmetnom tekstu iznosi kritike na rad ministra policije, što je on dužan da trpi u smislu odredbe člana 8. Zakona o javnom informisanju i medijima, a takođe izražava i svoj vrednosni sud o postojanju njegove odgovornosti u vezi sa funkcijom koju vrši, metaforičnom tvrdnjom da je on „glavni fantom“. Vrednosni sud je produkt misaonog procesa i predstavlja lični stav o nekom pitanju koji ne podleže dokazivanju, usled čega se ne može reći da li je istinit ili nije. Granice prihvatljive kritike šire su za političare nego za fizička lica pošto političar „neminovno i svesno izlaže detaljnoj analizi svaku svoju reč i postupak od strane novinara i javnosti u celini i zato mora da pokaže veći stepen tolerancije“ (presuda Evropskog suda za ljudska prava Lingens protiv Austrije, predstavka broj 103/86). Mešanje u slobodu izražavanja novinara može biti opravdano samo gorućom društvenom potrebom, kada je to neophodno u demokratskom društvu, što ovde nije slučaj. Zbog toga, u sukobu dva interesa i to ličnog interesa tužioca da zaštiti svoj ugled i svoju čast i interesa javnosti da sazna informacije navedene u predmetnom tekstu, preteže interes javnosti, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da su tuženi grubo prekršili pretpostavku nevinosti u odnosu na tužioca iznošenjem tvrdnje „da se teško posao u Hercegovačkoj ulici mogao obaviti bez znanja i pomoći ministra policije AA“. Suprotno tim navodima tužiočeve revizije, on nigde u predmetnom tekstu nije označen kao izvršilac bilo kakvog kažnjivog dela da bi bila povređena pretpostavka njegove nevinosti. Pravo na slobodu izražavanja propisano u odredbi člana 10. stav 1. Evropske konvencije, ne štiti samo suštinu izraženih ideja i informacija, već i oblik u kom su iste prenesene. U tom smislu, čak i veoma oštar jezik ne predstavlja kritiku izvan granica zaštite tog prava (predmet Thoma protiv Luksemburga, predstavka broj 38432/97 od 29.03.2001. godine). Novinarska sloboda takođe obuhvata i mogućnost pribegavanja preterivanju ili čak provociranju. Mediji mogu slobodno da koriste hiperbolu, satiru ili šaroliko figurativno izražavanje kod prenošenja određene poruke, pa, u tom smislu, označavanje tužioca kao „glavnog fantoma iz Savamale“, predstavlja metaforičko ukazivanje na njegovu političku odgovornost za ponašanje policije u vezi sa dešavanjima u „Savamali“. Tužilac ukazuje da mu je pisanjem predmetnog teksta povređeno pravo na dostojanstvo zajemčeno Ustavom. Međutim, tužilac je nosilac javne funkcije u vezi sa kojom je dužan da trpi kritiku, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem kritičkog mišljenja (član 8.Zakona o javnom informisanju i medijima).

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je postupanje novinara pri pisanju predmetnog teksta bilo protivno obavezi novinarske pažnje propisane u odredbi člana 9. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Suprotno tome, obaveza novinarske pažnje zakonom je propisana u cilju ostvarivanja javnog informisanja, a ne u funkciji njegovog ograničavanja. Nametanje novinarima obaveze da se uzdržavaju od iznošenja tvrdnji koje podrazumevaju kritiku izrečenu na račun političara neminovno bi imalo efekat odvraćanja u smislu neizvršavanja njihovog osnovnog zadatka, prikupljača informacija i čuvara javnog interesa. Informacija svakako treba da bude u funkciji obaveštavanja o predmetu, onako kako je stvarno bilo, a ne da bude u službi dezinformacije. U situaciji kada se sloboda izražavanja koristi da se otkriju eventualne službene zloupotrebe, što je ovde slučaj, svakako preteže interes javnosti da sazna informaciju, nad interesom tužioca da zaštiti svoju čast i svoj ugled, a kod postojanja pretpostavke njegove nevinosti (predmet Dyuldin i Kislov protiv Rusije ,predstavka broj 1914/02 od 07.06.2007. godine u kom je Evropski sud za ljudska prava ukazao na potrebu snažne zaštite izjava koje se odnose na pitanja od javnog interesa uključujući i ona koja podrazumevaju kritiku na račun političara, vlade, službenika ili običnih članova društva). Zbog toga se neosnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić