Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ruža Dulić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Horvat Agneš, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2651/16 od 26.01.2017. godine, u sednici održanoj 04.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2651/16 od 26.01.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2651/16 od 26.01.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 1860/2013 od 30.12.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja po osnovu zajedničke tekovine vlasnik ½ deviznih sredstava deponovanih kod „... Bank“ prema ugovoru o oročenom deviznom računu bliže označenom u izreci. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužilja po osnovu zajedničke tekovine vlasnik ½ od 7.646 evra i od 573 evra, deponovane stare devizne štednje kod Centralnog registra. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tužilja po osnovu zajedničke tekovine suvlasnik sa ½ idealnih delova na automobilu bliže označenom u izreci. Stavom petim izreke, odlučeno je da se navedena novčana sredstva i putnički automobil koji po osnovu zajedničke tekovine pripadaju tužilji izuzimaju iz ostavinske mase iza pok. VV i da ne predstavljaju predmet ostavine. Stavom šestim izreke, utvrđeno je da je tužilja vlasnik na pokretnim stvarima bliže označenim u tom stavu izreke, pa je obavezana tužena da navedene pokretne stvari preda tužilji u ispravnom stanju. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 134.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2651/16 od 26.01.2017. godine, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, dok je u stavovima šestom i sedmom izreke, pobijana presuda ukinuta i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. Naime, posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje), zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatraanjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena uz reviziju nije pružila dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan, pa po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije, zbog čega je ovaj sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi utvrđenja prava svojine podneta je 16.12.2013. godine, a u tužbi je označena vrednost predmeta spora iznosom od 200.000,00 dinara.

Kako u ovom imovinskopravnom sporu vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan njenog podnošenja, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić