U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Milan Kozomora i Vesna Kozomora, advokati iz ..., protiv tuženog Podzemnog skladišta gasa Banataski Dvor doo Novi Sad, čiji je punomoćnik Ivana Dišović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad, naknade štete i uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2943/17 od 28.02.2018. godine, u sednici održanoj 05.11.2020. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2943/17 od 28.02.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizije.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2943/17 od 28.02.2018. godine, usvojena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 609/2014 od 11.09.2017. godine preinačena u stavu prvom izreke, kojim je tužbeni zahtev usvojen, u stavu drugom izreke kojim je poništen, kao nezakonit, Aneks 4 Ugovora o radu br. .. od 06.02.2014. godine o premeštaju tužioca na poslove ..., u stavu tri, kojim je poništena Odluka direktora tuženog br. .. od 04.03.2014. godine, kojom je tužiocu umanjena za 10% osnovna zarada za februar 2014. godine, u stavu četiri, kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i premesti na odgovarajuće poslove u skladu sa stručnom spremom i radnim iskustvom i odgovarajuće mesto rada, u stavu pet, kojim je poništeno rešenje direktora tuženog broj .. od 16.10.2014. godine, kojim je tužiocu, raspoređenom na poslove ... u Pogonu ..., otkazan ugovor o radu br. ../2010 od 28.04.2010. godine i prestao radni odnos zbog gubitka radne sposobnosti sa danom prestanka radnog odnosa tj. 05.09.2014. godine i utvrdi da je tužiocu zbog takvog nezakonitog rešenja radni odnos prestao sa 05.09.2014. godine, bez pravnog osnova, u stavu šest, kojim je obavezan tuženi da tužioca reintegriše – vrati na rad na odgovarajuće poslove u skladu sa stručnom spremom i radnim iskustvom tužioca i u odgovarajuće mesto rada, u stavu sedam, kojim je obavezan tuženi da tužiocu, u skladu sa odredbom člana 191. Zakona o radu i isplati naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade, za period od 05.09.2014. godine do 15.07.2017. godine, novčane iznose sa zateznom kamatom, u stavu osam, kojim je obavezan tuženi da tužiocu u skladu sa odredbom člana 191. Zakona o radu isplati naknadu materijalne štete u vidu izgubljene uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad) za period od 05.09.2014. godine do 15.07.2017. godine, iznose sa zatezenom kamatom bliže navedene u tom stavu izreke, u stavu devet, kojim je obavezan tuženi da tužioca prijavi na obavezno socijalno osiguranje, dostavi dokaze o prijavi za tužioca, uplati nadležnim fondovima i poreskoj upravi porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 05.09.2014. godine do 30.09.2014. godine obračunate na osnovicu neto iznosa izgubljene neto zarade izgubljene uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu i u stavu desetom izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 645.532,00 dinara, sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate, tako što je tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 390.250,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate i zahtev za isplatu zatezne kamate na dosuđene troškove postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana. Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u delu koji se odnosi na poništaj Aneksa 4 Ugovora o radu od 06.02.2014. godine i poništaj odluke direktora tuženog od 04.03.2014. godine u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu člana 419. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da je revizija dozvoljena u ovom delu.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju dipl. rudarski inženjer, a kod tuženog je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 28.04.2010. godine, u vezi čega je sa tuženim zaključio ugovor o radu 28.04.2010. godine za obavljanje poslova rukovodioca odeljenja bezbednosti i eksploatacije, sa mestom rada u ... i ... . Navedenim ugovorom između ostalog ugovoreno je šta čini zaradu tužioca, osnovna zarada tužioca, kako se utvrđuje radni učinak i kako se vrši ocenjivanje rezultata rada, kao i da se osnovna zarada, na osnovu ostvarenog radnog učinka i ocene rezultata rada, može povećati do 10%, odnosno umanjiti do 10 %. Tužilac je 11.11.2010. godine položio stručni ispit za radnike koji rade na poslovima zaštite od požara, a 11.12.2010. godine položio je ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Tuženi je 22.09.2011. godine doneo Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji kojim su utvrđene dve organizacione celine: Menadžment i podrška i Pogon za PGS ... . U okviru Pogona za PGS ... predviđeno je da se pored poslova sprovođena mera iz oblasti Bezbednosti i zdravlja na radu i Zaštite od požara, obavljaju i drugi poslovi: utiskivanje i proizvodnja gasa, priprema gasa za isporuku, prečišćavanje i likvidacija otpadnih voda, održavanje i popravka postrojenja za utiskivanje, proizvodnju i pripremu gasa, tehničkih i drugih instalacija, uređaja, instrumenata, radnih mašina i radnog prostora i sl. U okviru Pogona za PGS ... tuženi je pored poslova radnog mesta inženjera BZNR i ZOP, sistematizovao, za visoku ili višu stručnu spremu, radna mesta: rukovodilac Pogona PGS, rukovodilac eksploatacije, rukovodilac održavanja, inženjer za praćenje ležišta i inženjer za tehnologiju. Aneksom broj 3 Ugovora o radu od 21.03.2012. godine, tužilac je raspoređen na poslove radnog mesta inženjer za BZNR i ZOP u ..., koje je utvrđeno Aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji od 22.09.2011. godine, pa je izmenjen ugovor o radu u članu 1 u pogledu opisa poslova radnog mesta. Tuženi je tužiocu 30.01.2014. godine uručio ponudu za zaključenje Aneksa ugovora o radu, na osnovu pravnosnažne presude, koju ponudu je tužilac prihvatio, nakon čega su stranke 06.02.2014. godine zaključile Aneks 4 ugovora o radu, kojim je tužilac raspoređen na poslove radnog mesta ..., koje je u Aktu o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji utvrđeno pod brojem .., sa opisom poslova, pa je izmenjen Aneks 3 ugovora o radu u delu opisa poslova radnog mesta. U februaru 2014. godine tuženi je doneo Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, prema kom Aktu o proceni rizika za radno mesto ... predviđen je 7 stepen stručne spreme, Rudarski fakultet i tri godine radnog iskustva.

U februaru 2014. godine tužiocu je neposredni rukovodilac dao radni zadatak da sačini specifikaciju opreme za remont dve bušotine. Tužilac je po raspoređivanju na radno mesto ..., nakon nedelju dana otišao na bolovanje, a neposrednom rukovodiocu dostavio je u fotokopiji dve strane izveštaja sa skicom bušotine posle poslednjeg remonta. Neposredni rukovodilac je 03.03.2014. godine, na osnovu člana 23. Pravilnika o radu tuženog, direktoru tuženog podneo predlog da se tužiocu za mesec februar 2014. godine umanji zarada za 10 %, zbog ostvarenog manjeg učinka od standardnog i ostvarenog ličnog rezultata, sa obrazloženjem da tužilac u toku februara 2014. godine nije izvršio zadatak izrade specifikacije opreme za remont 2 bušotine, i da samim tim nije ostvario radni rezultat u tom mesecu. Direktor tuženog je 04.03.2014. godine doneo odluku kojom je tužiocu umanjio zaradu za 10 % za mesec februar 2014. godine, sa obrazloženjem da tužilac nije u potpunosti izvršio zadatak koji mu je dao neposredni rukovodilac, te da nije imao planirane rezultate rada.

Tužilac je 14.03.2014. godine Nacinalnoj službi za zapošljavanje u Novom Sadu podneo zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti održanja zaposlenja. Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Novi Sad je 11.06.2014. godine donela rešenje da je tužiocu na osnovu nalaza, mišljenja i ocene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja od 09.06.2014. godine utvrđen treći stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da su teškoće i prepreke potpuno višestruke, odnosno da je radni učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove i da tužilac ima status osobe sa invaliditetom, koja se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima. Protiv navedenog rešenja tužilac nije izjavio žalbu i isto je postalo pravnosnažno 03.07.2014. godine, o čemu je obavešten tuženi. Nakon prijema navedenog rešenja tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa, a ovo upozorenje je dostavio i sindikatu, koji nije stavio primedbe. Tužilac se izjasnio na upozorenje navodeći da smatra da ne postoje razlozi za prestanak radnog odnosa po sili zakona. Tuženi je 16.10.2014. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu zbog gubitka radne sposobnosti, jer je utvrđena pravnosnažnim rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijale Novi Sad od 11.06.2014. godine i utvrdio da je tužiocu radni odnos prestao 05.09.2014. godine, odnosno danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti zaposlenog poslodavcu, koje rešenje je tužilac primio 17.10.2014. godine.

Pre nego što je podneo zahtev Nacionalnoj službi, tužilac je Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Pokrajinskom fondu, Filijali Novi Sad 03.03.2014. godine podneo zahtev za pokretanje postupka za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, koji je doneo rešenje 18.06.2014. godine kojim je odbio zahtev tužioca za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, sa obrazloženjem da je u prvostepenom postupku prvostepeni organ veštačenjem utvrdio da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti kod tužioca. Navedeno rešenje zasnovano je na nalazu organa za veštačenje od 22.05.2014. godine, kojim je utvrđeno da kod tužioca ne postoji potpuni gubitak radne spsobnosti. Tužilac je protiv ovog rešenja izjavio žalbu, koja je rešenjem od 09.02.2015. godine odbijena, a koje rešenje je presudom Upravnog suda U 4742/15 od 03.03.2017. godine poništio, da bi u ponovljenom postupku doneto novo rešenje kojim je žalba tužioca odbijena, sa obrazloženjem da na dan pregleda ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast medicine rada, utvrđeno je da tužilac ima zdravstvenih poteškoća, zbog kojih mu je umanjena radna sposobnost, da kod tužioca nije došlo do potupnog gubitka radne sposobnosti i da tužilac može da obavlja poslove ... uz određena ograničenja, kako ne bi došlo do daljeg pogoršanja njegovog zdravlja. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke utvrđena je visina materijalne štete.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahteve tužioca, jer je utvrdio da su sporni Aneks 4 ugovora o radu i sporna rešenja tuženog nezakonita.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilnom primenom materijalnog prava pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovane zahteve tužioca.

Članom 171. stavom 1. tačkom 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: Aneks ugovora o radu) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Istim zakonom, članom 176. stavom 1. tačkom 1. propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.

Članom 1. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br.36/09, 32/13), propisano je da se ovim zakonom uređuju: podsticaj za zapošljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invalidetom na tržište rada; procena radne sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapošljavanja i radnog angažovanja osobe sa invaliditetom; druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Članom 8. stavom 1. istog zakona propisano je da procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima, stavom 2. istog člana, da osobi sa invaliditetom kojoj nije procenjena radna sposobnost ista se, u cilju utvrđivanja mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, procenjuje u skladu sa ovim zakonom. Članom 9. stavom 1. istog zakona propisano je da zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja, stavom 2. da izuzetno, zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se organizaciji nadležnoj za posleve penzijskog i invalidskog osiguranja – uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, stavom 3. da nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanje zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, stavom 4. da rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja iz stava 3. ovog člana.

Članom 21. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10) propisano je da invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i kad kod policijskog službenika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskuh poslova, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Članom 25. stavom 1. istog zakona propisano je da osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju: 1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću; 2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću – pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja. Članom 82. propisano je da prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se kod fonda, dok je članom 93. stavom 1. propisano da kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potrebe za pomoći i negom drugog lica uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond rešenjem utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda.

Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti mogućnosti zaposlenja ili održanje zaposlenja osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br.36/10, 97/13), članom 1. propisano je da se ovim pravilnikom uređuju bliži način, troškovi i kriterijumi za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanje zaposlenja osoba sa invaliditetom. Članom 3. stavom 1. istog pravilnika propisano je da zahtev za procenu radne sposobnosti, mogućnosti zaposlenja ili održanje zaposlenja podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje ( u daljem tekstu: Nacionalna služba) prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev, stavom 4. da izuzetno zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi lice uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Republički fond), u skladu sa odredbama statuta Republičkog fonda, a stavom 5. da ukoliko lice iz stava 4. ovog člana ne ostvari prava u skladu sa propisima iz penzijskog i invalidskog osiguranja zahtev sa pratećom dokumentacijom se razmatra kao zahtev podnet u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Kada se ima u vidu napred citirana odredba Zakona o radu i utvrđeno činjenično stanje, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonit, Aneks 4 Ugovora o radu od 06.02.2014. godine o premeštaju tužioca na poslove ..., jer je pravilno zaključio da je spornim Aneksom ugovora o radu tužilac raspoređen samo na druge odgovarajuće poslove, predviđene važećim aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, a ne i u drugo mesto rada, i da sa tih razloga nema mesta poništaju spornog aneksa, primenom člana 171. stav 1. i 2. Zakona o radu.

Pravilna je i odluka drugostepenog suda kojom je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi odluka direktora tuženog od 04.03.2014. godine, kojom je tužiocu umanjena za 10% osnovna zarada za februar 2014. godine, budući da je ista doneta u skladu sa članom 23. Pravilnika o radu tuženog. Naime, kod utvrđenog da je tužilac u februaru 2014. godine od neposrednog rukovodioca dobio radni zadatak da sačini specifikaciju opreme za remont dve bušotine, da je tužilac, pre odlaska na bolovanje, neposrednom rukovodiocu dostavio u fotokopiji dve strane izveštaja sa skicom bušotine posle poslednjeg remonta i da je neposredni rukovodilac 03.03.2014. godine, direktoru tuženog podneo predlog da se tužiocu za mesec februar 2014. godine umanji zarada za 10 %, zbog ostvarenog manjeg učinka od standardnog i ostvarenog ličnog rezultata, koji predlog je direktor tuženog prihatio i doneo spornu odluku, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da se nisu ispunili uslovi za poništaj te odluke, budući da je ista doneta u skladu sa članom 23. Pravilnika o radu tuženog, prema kome tuženi osnovnu zaradu može umanjiti do 10% na osnovu ostvarenog učinka i ocene rezultata zaposlenog, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio, kao neosnovan i zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito rešenje direktora tuženog od 16.10.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 28.04.2010. godine i prestao radni odnos zbog gubitka radne sposobnosti sa danom prestanka radnog odnosa tj. 05.09.2014. godine, jer je utvrdio da je navedeno rešenje zakonito i da nema mesta njegovom poništaju, primenom člana 176. stav 1. Zakona o radu i člana 9. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Prema napred citiranim odredbama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Pravilnika o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom, zahtev za procenu radne sposobnosti i održanja zaposlenja podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe, a izuzetno zahtev za procenu radne sposobnosti i održanja zaposlenja može se podneti uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju nadležnoj filijali Republičkog fonda. Kod utvrđenog da je tužilac zahtev za procenu radne sposobnosti i održanja zaposlenja podneo nadležnoj Nacionalnoj službi 14.03.2014. godine, da je Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Novi Sad 11.06.2014. godine donela rešenje da je tužiocu na osnovu nalaza, mišljenja i ocene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja od 09.06.2014. godine utvrđen treći stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da su teškoće i prepreke potpuno višestruke, odnosno da je radni učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove i da tužilac ima status osobe sa invaliditetom, koja se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima, da protiv navedenog rešenja tužilac nije izjavio žalbu i da je isto postalo pravnosnažno 03.07.2014. godine, o čemu je obavešten tuženi, da je tuženi nakon prijema navedenog rešenja tužiocu i sindikatu dostavio upozorenje o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa tužioca i da je 16.10.2014. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu zbog gubitka radne sposobnosti, jer je ista utvrđena pravnosnažnim rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijale Novi Sad od 11.06.2014. godine i utvrdio da je tužiocu radni odnos prestao 05.09.2014. godine, odnosno danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti zaposlenog poslodavcu, koje rešenje je tužilac primio 17.10.2014. godine, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je sporno rešenje tuženog od 16.10.2014. godine zakonito i da je doneto u skladu sa članom 176. stavom 1. tačkom 1. Zakona o radu. Prema ovom članu zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, po sili zakona, čim nastupi činjenica za koju zakon vezuje prestanak prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog i poslodavca, pa kako je kod tužioca došlo do gubitka radne sposobnosti, koja je utvrđena od strane zakonom propisane nadležne Nacionalne službe, to je nastupanjem ove činjenice radni odnos tužiocu prestao po sili zakona, sa kojih razloga sporno rešenje nema konstitutivno, već deklatorno dejstvo i njime se samo konstatuje da je do prestanka radnog odnosa došlo po samom zakonu, pa su stoga neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud cenio činjenicu da je tužilac zahtev za procenu radne sposobnosti i održanja zaposlenja uz zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju podneo nadležnom Republičkom fondu 03.03.2014. godine, a zahtev za procenu radne sposobnosti i održanja zaposlenja nadležnoj Nacionalnoj službi 14.03.2014. godine i da se njihove odluke razlikuju, i stim u vezi pravilno smatrao da je u toj situaciji merodavna odluka nadležne Nacionalne službe, s obzirom da je zakonom propisano da se zahtev za procenu radne sposobnosti i održanja zaposlenja podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe, koja je svoju odluku dostavila tuženom i koji je u skladu sa tom odlukom i Zakonom o radu jedino imao mogućnost da tužiocu otkaže ugovor o radu, po sili zakona. S tim u vezi je bez uticaja da je tužilac prvo podneo zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju organizaciji nadležnoj za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i da je taj postupak okončan tako što je tužilac odbijen sa zahtevom za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, jer je, kako je to napred navedeno, merodavna odluka nadležne Nacionalne službe, pa su stoga neosnovani navodi revizije da je merodavna odluka nadležnog Republičkog fonda. Osim toga, tužilac je sam tražio procenu svoje radne sposobnosti i na rešenje kojim je utvrđen gubitak njegove radne sposobnosti i status osobe sa invaliditetom nije izjavio žalbu.

Takođe, pravilno je drugostepeni smatrao da prvostepeni sud nije trebao da se upušta u utvrđivanje radne sposobnosti tužioca, jer je za procenu radne sposobnosti zaposlenog Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom predviđeno da procenu radne sposobnosti zaposlenog utvrđuje Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je u ovom slučaju, rešenjem, koje je pravnosnažno i koje je doneto znatno pre rešenja nadležnog Republičkog fonda, utvrdila da tužilac ima status osobe sa invaliditetom koja se ne može zaposliti, ni pod opštim, ni pod posebnim uslovima.

S obzirom da je odbijen zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog, to je pravilna odluka kojom je odbijen zahtev tužioca da se vrati na rad na odgovarajuće poslove u skladu sa stručnom spremom i radnim iskustvom u odgovarajuće mesto rada, zahtev tužioca da mu tuženi naknadi materijalnu štete u vidu izgubljene zarade, za period od 05.09.2014. godine do 15.07.2017. godine, zahtev tužioca da mu tuženi naknadi materijalnu štete u vidu izgubljene uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad) za period od 05.09.2014. godine do 15.07.2017. godine i zahtev tužioca da ga tuženi prijavi na obavezno socijalno osiguranje, dostavi dokaze o prijavi za tužioca, uplati nadležnim fondovima i poreskoj upravi poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 05.09.2014. godine do 30.09.2014. godine, obračunate na osnovicu neto iznosa izgubljene neto zarade i izgubljene uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je, kao neosnovan zahtev tuženog za troškove odgovora na reviziju, s obzirom da isti nisu bili nužni i neophodni, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić