Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković-Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ribarić, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstveni centar Prizren, sa privremenim sedištem u Orahovcu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2344/19 od 19.05.2020. godine, u sednici održanoj 02.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2344/19 od 19.05.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2344/19 od 19.05.2020 . godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 11/19 od 14.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime razlike između isplaćene naknade zarade i minimalne zarade, isplati navedene mesečne iznose za period od 01.01.2013. godine do 01.01.2016. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2344/19 od 19.05.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda .

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu članova 403. i 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O pravu tužilje na isplatu razlike između naknade zarade isplaćene prema Zaključku Vlade RS od 11.01.2007. godine i minimalne zarade, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Tužilja u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda. Posebnom revizijom ne može pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu radi isplate razlike u zaradi, podneta je 26.07.2016. godine, a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je 425.952,00 dinara.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, u parnicama iz radnih odnosa revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih sporova, primenjuje se opšti režim o dopuštenosti revizije, prema vrednosti predmeta spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić