Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca Grada Niša, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Niša, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Dozet, advokat iz ..., radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3945/18 od 01.09.2020. godine, na sednici održanoj 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3945/18 od 01.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3945/18 od 01.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 18074/15 od 14.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 21.946,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.08.2016. godine do konačne isplate, iznos od 7.574,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.12.2011. godine do konačne isplate, kao i troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 4.549,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.08.2016. godine i iznos od 7.574,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.04.2014. godine, pa do konačne isplate, kao i troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 45.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 3945/18 od 01.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi sticanja bez osnova je podneta 28.11.2014. godine. Vrednost predmeta spora navedena u uvodu prvostepene presude je 54.109,56 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić