Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3333/19 od 05.12.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda prvostepenog suda u stavu drugom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2010, 2011. i 2012. godinu isplati iznos od 70.416,40 dinara, u pojedinačno opredeljenim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 12.000,00 dinara, dok je stavom trećim izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u periodu od 2008. godine do maja 2012. godine. Rešenjem Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije primljen je na stalni rad i utvrđen mu je koeficijent za obračun i isplatu plate u visini 8.60. Tužilac je u spornom periodu prisustvovao na 137 sednica Skupštine, a kako mu tužena nije isplatila dnevnice, kao ni regres za korišćenje godišnjeg odmora za 2010, 2011. i 2012. godinu, to je prvostepeni sud primenom odredaba člana 10 i 21 Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini RS, usvojio tužbeni zahtev tužioca za isplatu dnevnica i naknade na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u neto iznosu, u visini utvrđenoj iz nalaza veštaka.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, u delu za naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. U konkretnom slučaju tužilac je narodni poslanik na stalnom radu u Narodnoj Skupštini, te se na primanja koja potražuje primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Primenom odredbe člana 4. stav 2. navedenog zakona, proizlazi da je tužiocu naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora već uračunata u koeficijent, pa je iz ovih razloga tužbeni zahtev tužioca u ovom delu odbijen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br.34/2001, 62/2006...21/2016), uređuje se način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja između ostalog i narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini. Plata lica iz člana 1. ovog zakona prema pravilima iz člana 2. utvrđuje se na osnovu osnovice za obračun plata, koeficijenata, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i platu u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 3. stav 2. istog zakona propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije utvrđuje Administrativni odbor Narodne skupštine, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu Republike Srbije.

Prema pravilima iz člana 4. istog zakona koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu i sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje odmora.

Odredbom člana 13. istog zakona, propisano je da izabrano, imenovano i postavljeno lice i zaposleni koji za puno radno vreme, do primene koeficijenata prema članu 7, 8. i 9. ovog zakona, ostvaruje platu uvećanu po osnovu dodatka za ishranu u toku rada i mesečnog iznosa regresa za godišnji odmor utvrđenog aktom Vlade, u većem iznosu od plate obračunate po odredbama ovog zakona, isplata plate vršiće se u zatečenom iznosu sve dok plata koja mu pripada po odredbama ovog zakona ne dostigne taj iznos, a najduže do 31. decembra 2001. godine, dok je odredbom člana 15. stav 1. tačka 3. predviđeno da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe članovi 6, 8. i 8a Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republke Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 7/91, 44/98).

Odredbom člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 7/91...44/98), propisano je da narodnom poslaniku na stalnom radu u Skupštini pripada regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od 60% od prosečne zarade po zaposlenom u Republici isplaćene u poslednja tri meseca. Članom 25. istog zakona, predviđeno je da se primanja narodnih poslanika (članovi 10-24. Zakona), obračunavaju u visini utvrđenoj ovim zakonom ako posebnim zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona, nije drugačije određeno.

Imajući u vidu navedene norme, narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini ne pripada pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na obračun plata i dodataka na plate narodnih poslanika primenjuje se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama (poseban zakon), pa kako je u konkretnom slučaju dodatak na platu (naknada za regres) već sadržan u koeficijentu, to je pravilno pobijanom odlukom zahtev tužioca odbijen.

Neosnovano je pozivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava, a revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Naime, neosnovan je navod revizije da je na potraživanje tužioca u konkretnom slučaju trebalo da se primeni odredba člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer je primena navedene odredbe isključena odredbom člana 25. istog zakona, s obzirom da je posebnim zakonom i to Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, u članu 4. propisano da je u koeficijentu za obračun plate sadržan i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Takođe, suprotno navodima revizije primena navedenog člana je isključena bez obzira što su članom 15. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama stavljene van snage odredbe člana 6, 8. i 8a, ali ne i član 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a imajući u vidu da je članom 13. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, predviđeno da će se isplata plate (pa i dodataka) vršiti najduže do 31.12.2001. godine, te da je na ovaj način ograničena primena i člana 21. Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Imajući u vidu izneto, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić