Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA, čiji su punomoćnici Slaviša Vukosavljević, Predrag Guberenić i Anita Ilić, advokati iz ..., protiv tuženog Kliničko bolničkog centra “Dr Dragiša Mišović” Dedinje, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1805/20 od 14.10.2020. godine, u sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1805/20 od 14.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1805/20 od 14.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5/19 od 22.01.2020. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade u periodu od avgusta 2015. godine do januara 2019. godine isplati ukupno 162.953,67 dinara, sve u mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke, kao i da na navedene iznose u korist tužilje uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala Beograd, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 45.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1805/20 od 14.10.2020. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete na ime manje isplaćene zarade. O ovom pravu tužilje i visini tražene razlike, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 03.01.2019. godine, a podneskom od 02.12.2019. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilja tražila isplatu 162.953,67 dinara, što čini i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić