Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3895/2016 od 14.02.2017. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženih-protivtužilaca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac-protivtuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija delimično osnovana, a delimično neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda postupka učinjenih pred drugostepenim sudom zbog kojih se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP na koje se revizijom neosnovano poziva. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ne predstavlja bitnu povredu zbog koje se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, ugovorom o zajmu koji je zaključen 21.06.2006. godine između tužioca - protivtuženog AA, kao zajmodavca i tuženog-protivtužioca BB, kao zajmoprimca, zajmodavac je pozajmio zajmoprimcu iznos od 1.700.000 evra, sa rokom vraćanja najkasnije do 31.12.2009. godine, nakon kog datuma zajmoprimac pada u docnju i dužan je pored ove glavnice zajmodavcu platiti i kamatu po stopi koju obračunava Evropska centralna banka. Ugovoreno je da će zajmodavac kao obezbeđenje vraćanja zajma dati zajmoprimcu založnu izjavu (hipoteku) u visini primljenog iznosa zajma od 1.700.000 eura, koja je data 07.12.2009. godine, te da zajmoprimac potpisom na ovom ugovoru dozvoljava zajmodavcu da ukoliko zajam ne bude vraćen o dospelosti, kako je to predviđeno ovim ugovorom, svoje potraživanje ostvari iz založene nepokretnosti (založenih nepokretnosti) i to prodajom, do punog iznosa zajma, a nakon vraćanja zajma zajmodavac se obavezao da zajmoprimcu dozvoli brisanje hipoteke, tj. izda brisovnu dozvolu. U ugovoru je konstatovano da je zajmoprimac primio iznos zajma i to potvrdio potpisom na ugovoru. Predaja novca je izvršena u prostorijama Hotela „ĐĐ“ u ..., a predaji novca prisustvovao je svedok advokat EE. Svedoci ŽŽ i ZZ su naveli da su pomogli ovde tužiocu-protivtuženom da novac, koji nisu videli, a koji je bio spakovan u plavoj sportskoj torbi, donese iz svoje kuće do hotela. U listu nepokretnosti broj ... k.o. ... parc.br. ... dana 08.12.2009. godine uknjižena je vansudska hipoteka prvog reda na celoj nepokretnosti u korist AA. Tužilac-protivtuženi je pre podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari dostavio opomenu pred tužbu tuženom-protivtužiocu u kojoj je zahtevao isplatu iznosa dugovanja, a kao pravni osnov je naveden ugovor o zajmu i overena založna izjava Ov1 52467/2009 od 07.12.2009. godine, i pozvao ga da dugovanje isplati u roku od 30 dana od dana dostavljanja opomene kako bi se izbegla prodaja hipotekovane nepokretnosti radi namirenja, a što tuženi-protivtužilac nije učinio. Dana 17.12.2015. godine tužilac-protivtuženi je kao izvršni poverilac pokrenuo postupak izvršenja protiv ovde tuženog-protivtužioca kao izvršnog dužnika, na osnovu navedene založne izjave i predložio da se uspostavi založno pravo izvršna vansudska hipoteka 1. reda na nepokretnostima bliže opisanim u zahtevu. Izvršni sud je odlučujući o predlogu AA doneo rešenje o izvršenju Ii 330/15 od 21.12.2015. godine. Postupajući po prigovoru protiv rešenja o izvršenju koji je podneo dužnik BB, Osnovni sud u Subotici je rešenjem IPV (I) 20/2016 od 21.01.2016. godine odbio prigovor i prvostepeno rešenje potvrdio. Po predlogu AA za izvršenje na osnovu izvršne isprave, založne izjave javni izvršitelj je doneo zaključak o sprovođenju izvršenja 21.12.2015. godine, kojim je naloženo RGZ SKN zabeležba javne prodaje nepokretnosti, a zaključkom od 22.01.2016. godine oglašena prva javna prodaja zakazana za 09.02.2016. godine. BB, kao prodavac i VV, kao kupac, su 09.02.2010. godine zaključili kupoprodajni ugovor, za kupoprodajnu cenu od ukupno 300.000 evra, u celosti i bez tereta, nepokretnosti upisane u zk.ul.br. ..., ... ko ..., detaljno navedene u činjeničnom stanju prvostepene presude. Konstatovano je da je kupoprodajna cena isplaćena do dana zaključenja ugovora. Ugovor je overen kod Osnovnog suda u Subotici Ov2 1075/10 od 16.02.2010. godine, porez je plaćen, a kupac upisan sa pravom svojine u zk.ulošcima. Utvrđeno je da do isplate kupoprodajne cene u efektivnom novcu u momentu zaključenja ugovora ipak nije došlo. AA i BB i ranije su bili u poslovnim odnosima. AA je 2007. godine, besteretno preneo svoj udeo i vlasništvo, 100% osnovnog novčanog kapitala, na „GG“ doo ..., BB, koji je u potpunosti upoznat sa poslovanjem i postao isključivi osnivač društva i direktor sa svim zakonskim i ugovornim pravima. Po tužbi tužioca „GG“ doo ... protiv tuženog II dd ..., sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju za kupljenu jahtu 2006. godine, i umešača na strani tužioca GG doo ..., koji je davalac lizinga tužiocu po ugovoru o lizingu 2006. godine, doneta je pravnosnažna presuda Trgovačkog suda u Rijeci od 13.06.2011. godine po kojoj je obavezan tuženi da isplati tužiocu iznos od 14.038.848,00 kuna sa pripadajućom kamatom od 07.05.2008. godine do isplate, zbog nastupanja osiguranog slučaja-krađe jahte. DD doo ... i „GG“ doo ..., tužilac i Hotelsko-turističko akcionarsko društvo „JJ“ ..., kao pristupilac, su 2006. godine zaključili ugovor o pristupanju dugu kojim se pristupilac obavezao da će ispuniti obavezu po ugovoru o lizingu, zasnivajući založno pravo na imovini pristupioca Hotel „ĐĐ“ ..., koje je nakon pravnosnažne presude brisano po brisovnoj izjavi DD doo ... od 11.08.2015. godine

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev BB, zaključujući da ugovor o zajmu nije simulovani pravni posao koji predstavlja ugovor o jemstvu, odnosno tuženi nije dokazao ispunjenost uslova iz člana 66. u vezi člana 103. ZOO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se revizijskim navodima ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u ovom delu odluke.

Prividan – simulovan ugovor spada u kategoriju poslova u kojima volja nije istinska, odnosno učesnici tog pravnog posla svesno izjavljuju nešto što zaista ne žele. U odnosu na tvrdnje da je ovim pravnim poslom prikriven ugovor o jemstvu, teret dokazivanja je bez sumnje na tuženom-protivtužiocu, a po pravilnom nalaženju nižestepenih sudova u prilog tog stava nije pružio odgovarajuće dokaze. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tužilac-protivtuženi ispunio svoju ugovornu obavezu, zajam je dat, upravo kako je i konstatovano u ugovoru koji je potpisan, detaljno je hronološki utvrđen sled događaja, način izvršenja obaveze tuženog- protivtužioca i međusobni odnosi i poslovanje, što govori da je predmetni ugovor bio izraz slobodne volje stranaka i da kao takav nije nedopušten, zbog čega nema razloga koji ukazuju na simulovan pravni posao u smislu člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, ni razloga koji ukazuju na apsolutnu ništavost u smislu člana 103. istog Zakona. Stoga se revizijom neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava, a kako se ostalim navodima revizije pobija utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, te proizilazi da je stav nižestepenih sudova da se ne radi o simulovanom pravnom poslu već o stvarnom ugovoru o zajmu pravilan.

Iz navedenih razloga na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana s obzirom da se u reviziji ponavljanju žalbeni razlozi koje je, suprotno navodima revizije, detaljno i jasno cenio i podrobno obrazložio drugostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluke nižestepenih sudova u delu kojim je usvojen primarni tužbeni zahtev zasnovane su na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, na šta se osnovano ukazuje revizijom tuženih.

Naime, nejasan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac zainteresovano lice koje tužbom može da traži utvrđenje ništavosti kupoprodajnog ugovora zaključenog između tuženih zbog nedopuštenosti osnova (jer kupoprodaja nije bila cilj zaključenja ugovora, zbog toga što kupoprodajna cena nije bila isplaćena na način naveden u ugovoru, a da to svoje ovlašćenje tužilac crpi iz činjenice da je u vreme tog ugovora imao potraživanje po osnovu ugovora o zajmu). Tužilac je po ugovoru o zajmu bio obezbeđen založnom izjavom – hipotekom na nepokretnosti tuženog BB, po osnovu koje je i pokrenuo izvršenje radi namirenja svog potraživanja, koja nepokretnost nije bila predmet kupoprodajnog ugovora između tuženih, zbog čega je nejasan pravni interes tužioca, odnosno osnov i aktivna legitimacija u pogledu zahteva za utvrđenje ništavosti osporenog kupoprodajnog ugovora u smislu člana 104. i 109. ZOO. Opravdan pravni interes za podnošenje ovakvog zahteva u smislu člana 109. navedenog zakona podrazumeva pravni položaj fizičkog ili pravnog lica kao pravnog subjekta u materijalno-pravnom odnosu iz kojeg potiče njegov zahtev, u vreme zaključenja i izvršenja osporenog ugovora. U postupku nije do kraja razjašnjeno da li na stvarima koje se vode kao svojina trećih lica, ovde tuženih, tužilac polaže neka prava, te se za sada ne može prihvatiti kao pravilan zaključak suda da tužilac kao zainteresovano lice može tražiti ništavost spornog ugovora o kupoprodaji, odnosno da se može pozivati na ništavost ugovora, shodno članu 109. stavu 1. Zakona o obligacionim odnosima i da nema mesta primeni članova 280-285. ZOO.

Kako pravilna primena materijalnog prava zahteva da se činjenično stanje upotpuni, ovaj sud je, u smislu člana 416. stav 2. ZPP, stavom drugim izreke, ukinuo obe nižestepene presude u pobijanom delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i za troškove parničnog postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti navedene nedostatke i doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić