Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jelene Borovac i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA TAXI PR ..., čiji su punomoćnici Mišo Dobrijević i Bojan Dobrijević, advokati u ..., protiv tuženog PROCREDIT BANK AD Beograd, čiji je punomoćnik Vesna Jovičić, advokat u ..., radi isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 10.947,36 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4019/19 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4019/19 od 21.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4019/19 od 21.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1267/19 od 21.05.2019. godine u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati 10.947,36 dinara na ime neosnovane naplate naknade na ime obrade kredita po Ugovoru o kreditu br. .. od 24.09.2007. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2007. godine do isplate. Stavom II izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 13.500,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4019/19 od 21.05.2020. godine preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da tužiocu plati 10.947,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2007. godine do isplate, iznos od 28.614,00 dinara na ime naknade troškova prvostepenog postupka i iznos od 21.114,00 dinara na ime naknade troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tuženi izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškove koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč, a oni mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. U situaciji u kojoj tuženi nije postupio na opisani način to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenog takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 07.03.2018. godine radi isplate novčanog iznosa. Prvostepena presuda doneta je dana 21.05.2019. godine, a drugostepena presuda je doneta 21.05.2020. godine. Tuženi reviziju izjavljuje dana 22.06.2020. godine. Vrednost spora u konkretnom slučaju iznosi 10.947,36 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 92,43 evra.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.

Bez uticaja je to što je drugostepeni sud odlukom koja se pobija revizijom preinačio prvostepenu presudu, jer se odredba člana 403. st. 2. tač. 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) ne primenjuje u sporovima male vrednosti u kojima revizija nije dozvoljena zbog prirode spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić