Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, AA kao zakupodavac i „Chem-co“ d.o.o. kao zakupac su dana 27.03.2009. godine zaključili Ugovor o zakupu poslovno-magacinskog prostora, površine 800 m2 u Osipaonici u kome se vrši uslužno skladištenje pšenice, đubriva i drugih poljoprivrednih kultura za potrebe trećih lica. U članu drugom ugovora konstatovano da je zakupac informisao zakupodavca da je predmet ugovora o zakupu fenilsirćetna kiselina, te da je za skladištenje ove opasne materije neophodna znatno veća opreznost odgovornih lica zaduženih za njeno čuvanje, a posebno veća bezbednost celokupnog objekta u kome je smeštena. Članom trećim ugovora, na zahtev zakupca, zakupodavac se obavezao da obavi prethodno dogovorene radove u cilju privođenja objekta navedenoj nameni koji su bliže označeni u ugovoru. Ugovor je zaključen na određeno vreme za period od 3 meseca počev od 27.03.2009. godine do 27.06.2009. godine s tim da u tom vremenskom intervalu mesečna zakupnina iznosi 3.000 evra, a u slučaju prekoračenja ugovorenog roka zakupa ugovor prerasta u ugovor o zakupu na neodređeno vreme i u tom slučaju se visina zakupnine udvostručuje. Dana 06.05.2011. godine zaključen je Aneks ugovora o zakupu između „Mobilliti group“ d.o.o. i „Chem-co“ d.o.o. iz Beograda, a predmet aneksa ugovora o zakupu je promena zakupodavca, jer je poslovno-magacinski prostor u Osipaonici sada u vlasništvu „Mobilliti group“ d.o.o., pa sve obaveze na ime zakupa počev od 06.05.2011. godine „Chem-co“ d.o.o. plaća „Mobilliti group“ d.o.o. na osnovu ispostavljenih faktura, cena zakupa iznosi 2.000 bodova bez pdv-a, a obračun se vrši po srednjem kursu NBS na dan fakturisanja i to jedan bod/jedan evro. Naznačeno je da je zbog specifičnosti materije koja je predmet zakupa roba smeštena u poseban zatvoren i ograđen magacinski prostor. Prema zapisniku o izvršenom smeštaju fenilsirćetne kiseline (oduzete po Potvrdi o privremeno oduzetim predmetima broj K 204/09 od 24.03.2009. godine) u preduzeću „Chem-co“ d.o.o. u Osipaonici, dana 27.03.2009. godine ova kiselina je smeštena u magacinski prostor koji je u zakup uzeo „Chem-co“ d.o.o. Naredbom istražnog sudije Okružnog suda u Smederevu Kri 78/19 od 14.04.2009. godine godine određeno je da se oduzeta fenilsirćetna kiselina u ukupnoj težini od 1.960 kilograma, smeštena u 53 najlonska džaka, uskladišti u magacinskom prostoru Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge „Chem-co“ d.o.o. u magacinski prostor u Osipaonici, te da će dana 14.04.2009. godine od strane radnika Ministarstva zdravlja navedena količina fenilsirćetne kiseline biti obmotana streč trakom radi daljeg bezbednog čuvanja i skladištenja. Tužilac „Chem-co“ d.o.o. je dopisima od 28.10. i 15.11.2010. godine tražio od Okružnog suda u Smederevu da utvrdi konačni obračun troškova nastalih u cilju skladištenja, obezbeđenja i čuvanja fenilsirćetne kiseline, a dopisom od 14.07.2011. godine se obratio Ministarstvu pravde radi rešavanja pitanja izmeštanja fenilsirćetne kiseline iz magacinskog prostora ovog preduzeća. Dopisom od 04.08.2011. godine obratio se Osnovnom sudu u Smederevu sa zahtevom za premeštanje fenilsirćetne kiseline, obezbeđenja prisustva ljudi, radi premeštanja robe u drugi deo magacina, jer na mestu gde je ona smeštena, smeta privođenju namene prostora i istovremeno je zahtevao plaćanje svih troškova nastalih lagerovanjem fenilsirćetne kiseline i čuvanjem u tri smene. Fakturama od 21.02.2011. godine, 28.03.2012. godine, 21.03.2013. godine „Chem-co“ d.o.o. je od Osnovnog suda u Smederevu tražio naknadu troškova za lagerovanje fenilsirćetne kiseline, a počev od 06.05.2011. godine tužilac „Mobilliti group“ d.o.o. je dostavljao tužiocu „Chem-co“ d.o.o. fakture za zakup skladišnog prostora za fenilsirćetnu kiselinu koje je prosleđivao, odnosno u istom iznosu ispostavljao Osnovnom sudu u Smederevu. Krivični postupak protiv lica od kojih je oduzeta fenilsirćetna kiselina je okončan rešenjem od 09.02.2015. godine, kojim je obustavljen krivični postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, i istim rešenjem doneta je odluka da se oduzima, između ostalog i 53 džaka fenilsirćetne kiseline ukupne težine 1.950 kg i PU Smederevo se nalaže da iste radi uništenja, po pravnosnažnosti rešenja, preuzme iz magacinskog prostora preduzeća „Mobilliti group“ d.o.o. u Osipaonici. Dopisom od 09.11.2016. godine načelnik PU Smederevo-Direkcija policije u Smederevu obavestio je sud da uništenje uskladištene fenilsirćetne kiseline nije u nadležnosti MUP-a RS PU Smederevo, već Ministarstva zdravlja. Kabinetu Ministarstva zdravlja je dostavljeno rešenje od 09.02.2015. godine na dalju nadležnost i postupanje o čemu je obaveštena i Direkcija policije, Uprava kriminalističke policije, Služba za suzbijanje kriminala rešenjem od 13.01.2016. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev osnovan. Zaključio je da su tužioci onemogućeni u korišćenju magacinskog prostora i da su zbog toga pretrpeli štetu u vidu izgubljene zarade, koju su opredelili kao neplaćanje zakupnine za period od marta 2009. godine do septembra 2016. godine, kao posledicu nezakonitog odnosno nepravilnog rada organa tužene nakon okončanja krivičnog postupka, s obzirom da i pored navedenog rešenja sud nije doneo odluku o daljoj sudbini fenilsirćetne kiseline i oslobođenju magacinskog prostora u koji je opasna materija uskladištena bez ikakvog ugovora sa tužiocima, niti o isplati naknade prema dostavljenim fakturama za korišćenje prostora, pa je u smislu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima dužan da ovu štetu naknadi tužiocima, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava na pravilno utvrđeno činjenično stanje, izveo nepravilan zaključak o postojanju štete na strani tužilaca, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca. Ovo stoga što su tužioci AA ugovorom o zakupu od 27.03.2009. godine, a tužilac „Mobilliti group“ d.o.o. aneksom ugovora o zakupu od 06.05.2011. godine, poslovno-magacinski prostor čiji su vlasnici u označenim periodima, dali u zakup tužiocu „Chem-co“ d.o.o. i to upravo za skladištenje fenilsirćetne kiseline, koji je morao da plaća zakupninu, i za koje neplaćanje nije odgovorna tužena.

Odredbom člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a odredbom člana 155. istog zakona da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) ili sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist) kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Odredbom člana 172. stav 1. ZOO, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ pruzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Za zasnivanje odgovornosti pravnog lica u smislu člana 172. stav 1. ZOO potrebno je da je njegov organ postupao nezakonito (postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni), ili da je postupao nepravilno (postupanje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja nije u skladu sa opštim normama u vršenju službe i koje šteti pravu ili interesima nekog lica) i da se takvo postupanje prema nastaloj šteti odnosi kao uzrok prema posledici (uzročno-posledična veza).

Revizijom tužilaca se osnovano ukazuje da drugostepena presuda ne sadrži razloge o svim bitnim činjenicama od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva tužilaca ili su ti razlozi nejasni i protivurečni i da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete jemči Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS" 98/06), svakom kome štetu prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.). Postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, po odredbama člana 172. ZOO, prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. Ukoliko je jedna šteta višestruko uzrokovana radnjama više lica ili organa, za nju, po oceni revizijskog suda, odgovaraju pravna i fizička lica koja su štetu uzrokovala, odnosno država koja je odgovorna za njihov rad.

U konkretnom slučaju opasna materija, koja je oduzeta zbog sumnje da proističe iz krivičnog dela, skladištena je u magacinski prostor, koji je zakupio tužilac „Chem-co“ d.o.o. od druga dva tužioca, na osnovu naredbe istražnog sudije Okružnog suda, bez naknadnog rešenja kojim bi bio regulisan odnos sa ovim tužiocem, a posredno i sa drugim tužiocima, zakupodavcima, a nakon okončanja krivičnog postupka, nije postupljeno po naredbi iz rešenja od 09.02.2015. godine o preuzimanju i uništenju opasne materije iz magacinskog prostora, i pored više urgencija tužioca „Chem-co“ d.o.o., zbog čega je onemogućen u obavljanju delatnosti. U reviziji se osnovano ukazuje da tužioci, koji su bili zakupodavci, nisu primali ugovorenu zakupninu, a tužilac „Chem-co“ d.o.o., kao zakupac, nije bio u mogućnosti da plaća zakupninu, jer nije mogao da koristi magacin zbog radnji odnosno postupanja organa tužene – smeštanja opasne materije u isti. Pravilni su i navodi revizije da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, te ako smatra da nema štete koju trpe tužioci zakupodavci, nejasan je zaključak da tužilac „Chem-co“ d.o.o nema pravo da od tužene potražuje naknadu za čuvanje i smeštaj opasne materije-fenilsirćetne kiseline u periodu od osam godina. Nejasan je i zaključak drugostepenog suda da tužioci zakupodavci ne trpe štetu, kada je nesporno utvrđeno da ne primaju naknadu, odnosno da nisu ovlašćeni da potražuju naknadu zbog izgubljene koristi u visini zakupa od tužene, kada su oni titulari prava svojine-vlasnici magacina koji je uzurpiran radnjama tužene, o čemu drugostepena presuda ne sadrži bilo kakve razloge. Takođe, nejasan je i stav da je tužilac „Chem-co“ d.o.o. u neposrednoj državini magacina i da vrši faktičku vlast na stvari, zbog čega neosnovano potražuje predaju magacina oslobođenu od lica i stvari, kada je radnjama tužene onemogućen u korišćenju magacina i suštinski nije u posedu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno je bilo razjasniti ove odlučujuće činjenice da bi se moglo oceniti da li u konkretnom slučaju postoji osnov odgovornosti tužene države za naknadu štete i uslovi za zasnivanje njene odgovornosti za štetu, u smislu člana 172. ZOO.

S obzirom na navedeno, drugostepena presuda je morala biti ukinuta, budući da se za sada ne može zaključiti da li je u radnjama organa tužene bilo protivpravnosti i nepravilnosti iz kojih bi proizilazila odgovornost tužene, zbog čega će u ponovnom postupku drugostepeni sud otkloniti navedene nedostatke i odlučujući o žalbi tužene doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić