U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca Eparhija Mileševska – Manastir Sveti Nikola Banja, Prijepolje, koga zastupa Stevo Zrnić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa Milorad Rogić, advokat iz ..., radi poništaja ugovora, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5298/19 od 06.02.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5298/19 od 06.02.2020. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od po 60.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu P 107/16 od 07.10.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi međusobni ugovor stranaka o zajedničkoj izgradnji od 14.02.2014. godine, overen pred Osnovnim sudom u Priboju pod Ov.br. ../2014 dana 14.02.2014. godine i Aneks ugovora od 19.06.2014. godine, overen pred Osnovnim sudom u Priboju pod Ov.br. ../2014 dana 19.06.2014. godine, zbog prekomernog oštećenja. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi ugovor o zakupu zemljišta zaključen između stranaka u formi javnobeležničkog zapisa OPU broj ..-2014 od 17.09.2014. godine, pred Osnovnim sudom u Priboju, kojim je tužilac tuženom dao u zakup 7/2003 dela kp.br. .. KO ..., pašnjak 2. klase, površine 7 m2, 3717/13271 deo kp.br. .. KO ..., šuma 3. klase, površine 37 ari i 17 m2, 977/4984 dela kp.br. .. KO ..., livada 5. klase, površine 9 ari i 77 m2 i 72/15115 delova kp.br. .. KO ..., livada 3. klase, površine 7 m2, sve ukupne površine 47 ari i 73 m2, a koje nepokretnosti su upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., zbog prekomernog oštećenja. Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 674.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5298/19 od 06.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Užicu P 107/16 od 07.10.2019. godine, ispravljena rešenjem P 107/16 od 06.11.2019. godine. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14 ... 87/18) i zaključio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident se poziva na druge povrede postupka, ali ne ukazuje o kojoj konkretnoj povredi se radi, pa one nisu bile predmet razmatranja revizijskog suda.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužiocu su u postupku restitucije oduzete imovine, vraćeni objekti bazeni broj 1 i broj 2 na kp.br. .. KO ..., koji se nalaze u ..., koji nisu bili u funkciji. Tužilac i Opština Priboj tražili su investitora za renoviranje ovih objekata, pa je tuženi pristao da učestvuje u renoviranju, a zauzvrat da dobije pravo na izgradnju zatvorenog bazena broj 3 na kp.br.l .. i .. KO ..., na kome bi stekao pravo svojine uz pravo službenosti na putu koji je sopstvenim sredstvima formirao za pristup objektu, stičući samo pravo korišćenja zemljišta pod objektom, dok objekat postoji. Radi realizacije sporazuma, stranke su zaključile ugovor o zajedničkoj izgradnji Ov.br. ../14 dana 14.02.2014. godine i aneks tog ugovora Ov.br. ../14 od 19.06.2014. godine. Radi zaključenja ugovora i Aneksa ugovora, Eparshijski upravni odbor Eparhije Mileševske doneo je odluku Ep.br. .. od 13.02.2014. godine kojom je data saglasnost i odobreno Manastiru Sveti Nikola – Banja, Prijepolje, da kao investitor zaključi ugovor o zajedničkoj izgradnji sa tuženim kao suinvestitorom, kojim uređuju međusobne odnose povodom zajedničkog investiranja u potpunu rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata – bazena, zgrade broj 1, površine 120 m2 i bazena zgrade broj 2, površine 104 m2, oba sagrađena na kp.br. .. KO ..., kao i za izgradnju novog objekta bazena broj 3, na kp.br. .. i .. KO ... . Prema odredbama ugovora po završetku svih radova tuženom pripada u svojinu novoizgrađeni objekat – bazen broj 3, površine 100 m2, sa pravom korišćenja zemljišta ispod objekta sve dok postoji objekat i pravom službenosti prolaza novoizgrađenim putem na kp.br. .. i .. KO ... do novog objekta – bazena broj 3, sve dok objekat postoji, kao i da se suinvestitor može, kada se za to steknu uslovi na osnovu ugovora o zajedničkoj izgradnji upiše u zemljišne ili druge javne knjige, kao vlasnik objekta. Istom Odlukom ovlašćeno je njegovo preosveštenstvo Episkog Mileševski Gospodin Filaret da potpiše ugovor o zajedničkoj izgradnji. Ugovorom o zajedničkoj izgradnji od 14.02.2014. godine, ugovorne strane su saglasno konstatovale da je investitor Eparhija Mileševska – Manastir Sveti Nikola – Banja, zemljišno-knjižni vlasnik bazena broj 1 i broj 2, da je suinvestitor vlasnik bazena broj 3, novosagrađenog, prema idejnom projektu koji je sastavni deo ugovora, a sve u skladu sa Regulacionim planom i urbanističko-tehničkim uslovima predviđeni Zakonom o planiranju i izgradnji. U daljim odredbama ugovora su definisani pristupni putevi, troškovi u vezi izgradnje istih, prava službenosti, kao i da investitor ima pravo preče kupovine novoizgrađenog objekta – bazena broj 3. Aneksom ugovora od 19.06.2014. godine ugovorne strane odredile su tačne oznake objekta koji na ime udela u zajedničkoj izgradnji pripadaju ugovornim stranama, a na osnovu prethodnog ugovora o zajedničkoj izgradnji. Investitoru su pripali u isključivu svojinu rekonstruisani objekti banjska kupatila u banji u ..., i to zgrada broj 1, sa tri bazena i zgrada broj 2 sa jednim bazenom na kp.br. .. KO ... spratnosti prizemlje, za čiju rekonstrukciju je izdato rešenje o odobrenju rekonstrukcije objekta od 14.05.2014. godine; objekat – pristupna saobraćajnica i potporne konstrukcije do planiranog zatvorenog bazena u ... u ... na kp.br. .. KO ..., za čiju izgradnju je izdato rešenje o izdavanju građevinske dozvole od 26.05.2014. godine. Aneksom suinvestitoru pripada u isključivu svojinu objekat – zatvoren bazen u banji na kp.br. .. KO ..., spratnosti suteren, dve etaže, prizemlje, gabarita 12,40 h 10 m, za čiju izgradnju je izdata građevinska dozvola 14.05.2014. godine i pravo službenosti prolaza saobraćajnicom do zatvorenog bazena u banji u ... na kp.br. .. KO ..., za čiju izgradnju je izdato rešenje – građevinska dozvola od 26.05.2014. godine. Vlasnik celokupnog zemljišta, odnosno kp.br. .., .. i .. KO .. je investitor tužilac Manastir Sveti Nikola – Banja. Tuženi je bazene 1 i 2 po zapisniku o primopredaji objekata predao na korišćenje tužiocu dana 03.08.2014. godine, po završenoj rekonstrukciji, u skladu sa obavezama iz ugovora, nakon čega je tužilac svoje bazene dao na korišćenje Turističkoj organizaciji ..., koja nije na odgovarajući način upravljala objektima. Zbog toga je ugovorom o zakupu nepokretnosti od 11.03.2015. godine tužilac bazene dao u zakup tuženoj i zemljište bliže označeno ugovorom na period od 99 godina za godišnju zakupninu u iznosu od 1.010,10 evra, odnosno ukupno 100.000 evra za ceo period zakupa, koji iznosi umanjen za 60.000 evra koliko je tuženi na zahtev tužioca uložio u sanaciju klizišta, kojom je bila ugrožena imovina tužioca. Navedenim ugovorom predviđena je obaveza za tuženog da plaća i 30% neto dobiti ostvarene delatnošću bazenima jedan i dva. U cilju neometanog obavljanja delatnosti i realizacije ugovora o zajedničkoj izgradnji tužilac je sa tuženim zaključio i ugovor o davanju zakupa zemljišta pod bazenom broj tri, zemljišta neophodnog za korišćenje objekta i pristupnog puta na kojem je svojinu zadržao tužilac dana 17.09.2014. godine pred Osnovnim sudom u Priboju pod brojem OPU PR. ..-2014. Tužilac kao zakupodavac tuženom kao zakupcu dao je u zakup zemljište bliže navedeno u izreci prvostepene presude u drugom stavu na 99 godina počev od zaključenja i sudske overe ugovora, a zakupodavac se obavezao da zakupodavcu za zakupljeno zemljište za ceo period zakupa na ime zakupnine isplati iznos od 200.000,00 dinara uplatom na račun zakupodavca. Veštačenjem putem komisije veštaka sudovi su utvrdili da je tužilac u ugovor o zajedničkoj izgradnji i ugovor o zakupu uložio ukupno 321.607 evra odnosno 32,9%, a tuženi 656.990,15 evra odnosno 67,1%, da tuženi zakupac redovno isplaćuje ugovoreni iznos od 30% od neto dobiti od delatnosti bazena jedan i dva, a u kojoj visini se i na tržištu ugovara zakup takvih objekata.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, koje se saglasno članu 407. stav 1. ZPP revizijom ne može osporavati, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo. Razloge koje su dali nižestepeni sudovi prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno revizijskim navodima prvostepeni sud je saglasno članu 3. stav 1. ZPP postupao u granicama postavljenog tužbenog zahteva, odlučujući o tužbenim zahtevima za poništaj pravnih poslova zbog prekomernog oštećenja kao rušljivih, a kako su tužbeni zahtevi i postavljeni u podnesku tužioca i na ročištu od 07.10.2019. godine.

Odredbom člana 109. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO propisano je da sud pazi na ništavost pravnog posla i takvom pravnom poslu neće pružiti zaštitu. U konkretnom slučaju tužilac tužbom ne traži utvrđenje ništavosti pravnih poslova pa sud nije mogao, čak i da su pravni poslovi ništavi, utvrditi ništavost, jer bi prekoračio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 139. ZOO propisano je da ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Prema stavu dva ove zakonske odredbe pravo da zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. Radi se o rušljivim ugovorima, a protekom roka za podnošenje tužbe, ugovor se smatra konvalidiranim.

Ugovor o zajedničkoj izgradnji zaključen je dana 14.02.2014. godine, a tužba za poništaj tog ugovora zbog prekomernog oštećenja podneta je prvostepenom sudu dana 17.06.2015. godine pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da je u pogledu ovog zahteva tužba neblagovremena, čime je pravni posao konvalidiran. Zaključenje Aneksa ugovora rok za podnošenje tužbe ne produžava, jer se iz sadržine ugovora i Aneksa ugovora vidi da se ne radi samo o dopuni osnovnog ugovora.

U osnovnim načelima (član 15) ZOO propisano je da u zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora učesnici polaze od načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja i da se zakonom određuje u kojim slučajevima narušavanje tog načela povlači posledice. U članu 139. i 140. (prekomerno oštećenje) predviđen je jedan od slučajeva narušavanja načela ekvivalentnosti uzajamnih prestacija, koje povlače ove pravne posledice i ugovor čine rušljivim. Da bi postojalo prekomerno oštećenje koje povlači pravne posledice poništaja ugovora, moraju biti ostvarene određene pretpostavke i to: da je u pitanju dvostrani obavezni ugovor – teretni; da je između obaveza ugovornih strana u tom ugovoru u vreme zaključenja ugovora postojala očigledna nesrazmera; i da oštećena strana u trenutku zaključenja ugovora nije znala niti je morala znati za pravu vrednost stvari ili usluge koja je predmet njene obaveze.

U konkretnom slučaju pravilnom ocenom izvedenih dokaza utvrđeno je da nisu ispunjeni ni subjektivni ni objektivni kriterijumi za primenu ovog instituta jer je predstavnik tužioca svedok BB (sada penzionisani Vladika BB1) u vreme zaključenja ugovora znao vrednost prestacija obe ugovorne strane jer je ona proizlazila kako iz ugovorne, tako i prateće građevinske dokumentacije, te iz njegovih ličnih saznanja jer je kao graditelj učestvovao u izgradnji velikog broja duhovnih svetinja (subjektivni element). Veštačenjem putem komisije veštaka utvrđeno je da su ulaganja tuženog dvostruko veća (objektivni element) pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nema mesta primeni instituta prekomernog oštećenja.

Odredbom člana 55. ZOO propisano je da kada je statutom ili drugim opštim aktom pravnog lica propisano i u sudski registar upisano da njegov zastupnik može zaključiti određeni ugovor samo uz saglasnost nekog organa saglasnost se može dati prethodno, istovremeno ili naknadno, ako što drugo nije upisano u registar. Stavom tri ove zakonske odredbe propisano je da naknadna saglasnost ima povratno dejstvo ako drugačije nije ugovoreno.

Stavom četiri ove zakonske odredbe propisano je da ako saglasnost uopšte nije data, smatra se da ugovor nije zaključen.

Suprotno revizijskim navodima, saglasnost je data naknadno saglasno stavu 3. člana 55. ZOO, u pisanoj formi, pa su ugovori pravno valjani u smislu člana 69. i 630. stav 2. ZOO, jer se u konkretnom slučaju radi o ugovoru za čije zaključenje zakon zahteva pisanu formu. Što se tiče ugovora o zakupu on je obostrano u celini izvršen, pa je došlo do konvalidacije ovog pravnog posla u smislu člana 73. ZOO.

Na strani tuženog ne stoje ni nedopuštene pobude na koje se revident u reviziji poziva, jer je revident po izvršenju pravnih poslova ostao isključivi vlasnik katastarskih parcela i objekata koji su mu u postupku restitucije vraćeni.

Na osnovu izloženog kako se ostalim revizijskim navodima pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi u sumnju Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Odluka o zahtevu za naknadu troškova postupka od strane revidenta doneta je primenom člana 153. ZPP prema postignutom uspehu u sporu. Odluka o zahtevu tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka doneta je primenom člana 154. ZPP, jer tuženi koji je uspeo u sporu nije dokazao da su troškovi sastava odgovora na reviziju bili opravdani radi vođenja revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić