Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Ristić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Stanislav Životić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4511/19 od 11.05.2020. godine, u sednici održanoj dana 19.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4511/19 od 11.05.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 866/2019 od 04.11.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime zarade isplati: iznos od 3.500,00 dinara za period od 25.10.2015. godine do 30.10.2015. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.12.2015. godine pa do isplate, iznos od 21.500,00 dinara za period od 01.11.2015. godine do 30.11.2015. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2016. godine pa do isplate i iznos od 17.500,00 dinara za period od 01.12.2015. godine do 25.12.2015. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 7.000,00 dinara na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor u kalendarskoj 2015. godini, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2016. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.760,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4511/19 od 11.05.2020. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP , Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403.stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu iz radnog odnosa podneta je 26.11.2018. godine.

Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu a vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužene odbačena, odbijen je njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić