.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5211/2020
24.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Subotin, advokat iz ..., protiv tuženog „GENERALI OSIGURANJE SRBIJA“ ADO Beograd, čiji je punomoćnik Mirna Rakić Domazetović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4645/2019 od 21.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 24.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4645/2019 od 21.02.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4645/2019 od 21.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10362/2017 od 25.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete za pretrpljene fizičke bolove, isplati iznos od 46.000,00 dinara, na ime naknade štete za pretrpljeni strah iznos od 48.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, kao i na ime naknade štete za troškove vansudskog postupka i to na ime sastava odštetnog zahteva iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.11.2010. godine do isplate. Odbijen je kao neosnovan zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 297.430,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4645/2019 od 21.02.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužioca i prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 37.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, na ime sastava odštetnog zahteva iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 178.040,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.000,00 dinara. U preostalom delu, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 21.640,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je tužbenom zahtevu kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu isplati naknadu materijalne i nematerijalne štete nastale usled saobraćajne nezgode koja se dogodila ...2010. godine. Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno o tužiočevom pravu, uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.12.2010. godine. Prvostepena presuda je doneta 25.09.2019. godine, a drugostepena odluka je doneta 21.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi od 94.000,00 dinara.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
