Istom presudom okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 870/20 od 03.12.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Željko Čavić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

- branilac okrivljenog BB, advokat Milan Unković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će u celini ukinuti nižestepene presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Predložio je da se u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB, ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da pribavljanje zadržanih podataka kod operatera, kao što je listing, predstavlja nezakonito postupanje, obzirom da se na taj način krši garantovana tajnost sredstava komuniciranja od koje se može odstupiti samo na osnovu odluke suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema članu 438. stav 2. tačka 1) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati, dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Članom 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi, ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Prema odredbi člana 286. stav 1. ZKP, kojom su određena ovlašćenja policije u predistražnom postupku, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka, dok je stavom 3. istog člana, propisano da po nalogu javnog tužioca policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana, pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

U spisima predmeta, postoji naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp Pov 1 PO4 111/19 od 18.11.2019. godine kojom je shodno predlogu javnog tužioca VJT u Novom Sadu str. pov. I KO 121/19 od 18.11.2019. godine, na osnovu člana 286. stav 3. ZKP dat nalog za identifikaciju vlasnika telefona i pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije lica BB za period od 13. – 14. 11. 2019. godine. Ovu naredbu je, pored ostalog, prvostepeni sud na glavnom pretresu održanom dana 01.09.2020. godine pročitao kao dokaz. Na istom glavnom pretresu, prvostepeni sud je kao dokaz pročitao i izvod ostvarene telefonske komunikacije za telefonski broj 063/... okrivljenog BB iz koga je utvrđeno da je dana 13.11.2019. godine u večernjim časovima registrovana samo jedna telefonska komunikacija sa navedenog broja i to sa područja koje obuhvata bazna stanica Sremski Karlovci, u vremenu 19:59:15 časova, bez iznetih primedbi ovog okrivljenog i njegovog branioca.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred izneto, nalazi da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu pribavljenom od ovlašćenih državnih organa, kako po načinu tako i po sadržini, u svemu saglasno sa Zakonikom o krivičnom postupku iz kog razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog BB - da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog BB u podnetom zahtevu navodi da radnje koje se ovom okrivljenom stavljaju na teret, ne predstavljaju krivično delo za koje je oglašen krivim i osuđen, već bi eventualno mogle predstavljati „disciplinsko delo“.

Iznete navode branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje, neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog BB, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda - da se u radnjama okrivljenog BB stiču svi bitni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika (strana 20. stav drugi i treći, strana 21. prvi, četvrti i peti stav i strana 22. prvi stav obrazloženja prvostepene presude ), na strani 2. u poslednjem stavu, obrazloženja drugostepene presude, izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog BB, dovodi u pitanje period za koji je izdat listing ostvarene telefonske komunikacije, kao i pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja kroz sopstvenu interpretaciju izvedenih dokaza, što predstavlja povredu iz člana 440. ZKP, pa nadalje ukazujući na pogrešno označen telefonski broj u obrazloženju pravnosnažne presude, ističe bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako povreda iz člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Kako uz zahtev, branilac okrivljenog BB nije dostavio odluku Ustavnog suda koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede člana 41. Ustava RS.

Prilikom donošenja svoje odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i navode branioca okrivljenog BB, kojima ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju ovog okrivljenog, sastavljen pred ovlašćenim službenim licima MUP-a, SUK, Odsek – Centar Novi Sad dana 09.12.2019. godine, pod brojem 06/2 broj KU 185/19. Međutim, kako iz spisa predmeta proizilazi da se navedeni zapisnik odnosi na okrivljenog AA, a ne na okrivljenog BB, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda takođe, nije upuštao.

Kada je u pitanju zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, isti je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navodima zahteva, branilac ovu povredu zakona obrazlaže osporavanjem činjeničnih utvrđenja suda, isticanjem da se prisustvo okrivljenog na određenom mestu ne može utvrđivati na osnovu izvoda iz evidencija ostvarene telefonske komunikacije.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama (član 440. ZKP).

Ostalim navodima zahteva ovaj branilac ukazuje da drugostepeni sud nije cenio sve žalbene navode, čime zapravo ukazuje na povredu članova 451. stav 1. i 460. stav 1. ZKP.

Međutim, kako su, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim (drugostepenim) sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, odbacio kao nedozvoljen, obzirom da povrede članova 440., 451. stav 1. i 460. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branioca ovog okrivljenog odbio kao neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i doneo odluku kao u stavu prvom i drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić