Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje su zakonom (član 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP) predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tokom 1990. godine zasnovao radni odnos kod tuženog kao zdravstveno sposoban za rad. Najpre je obavljao poslove ... javnih površina, a kasnije je bio raspoređen na poslove „...“, odnosno „...“. Periodičnim lekarskim pregledom od 03.09.1996. godine utvrđeno je da tužilac nije sposoban za rad na teškim fizičkim poslovima, posebno u hladnim i vlažnim uslovima radne sredine. U periodu od 2000. godine do 2013. godine tužilac je obavljao poslove ... i ... javnih površina. Periodičnim lekarskim pregledima od 16.03.2009. godine i 26.11.2009. godine utvrđeno je da je tužilac sposoban za rad na tim poslovima. Aneksom ugovora o radu od 18.10.2013. godine tužilac je raspoređen na radno mesto „...“, i te poslove je obavljao do 10.01.2014. godine kada je raspoređen na radno mesto „...“. Premeštaj tužioca na ovo radno mesto izvršen je nakon izveštaja komisije za ocenu njegove radne sposobnosti od 17.12.2013. godine po kojem tužilac nije sposoban za težak fizički rad. Kod tužioca su nastupile degenerativne promene na kičmi (krivljenje kičme u grudnom delu) koje su uzročno-posledično povezane sa teškim fizičkim poslovima koje je obavljao od zasnivanja radnog odnosa i izuzetnog naprezanja - uvijanja tela i kičme pri držanju i usmeravanju ... . Usled toga, tužilac trpi fizičke bolove i njegova opšta životna aktivnost je umanjena za 20%, a postoji i naruženost srednjeg stepena. Tužilac je u periodu od oktobra 2013. godine do januara 2014. godine, kada su tegobe bile najizraženije, trpeo sekundarni strah - zabrinutost i neizvesnost o mogućim komplikacijama zdravstvenog stanja, koji se pojačavao u periodu kada je trpeo fizičke bolove. Sekundarni strah slabog intenziteta još uvek postoji usled svakodnevne zabrinutosti tužioca za svoje zdravstveno stanje.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da za odgovornost tuženog u ovom slučaju mora postojati osnov, a to je rešenje Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o utvrđenom profesionalnom oboljenju tužioca koje ne postoji.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i primenom člana 164. Zakona o radu u vezi sa članovima 154. stav 2, 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, između uslova u kojima je tužilac radio i nastalog oboljenja postoji uzročno-posledična veza, zbog čega je tuženi odgovoran za nastalu štetu jer nije dokazao postojanje činjenica koje bi, u smislu člana 177. Zakona o obligacionim odnosima, isključile njegovu odgovornost.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, izloženo pravno shvatanje drugostepenog suda nije pravilno.

Odredbom člana 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zaposleni na osnovu ove odredbe može da potražuje štetu (materijalnu i nematerijalnu) koja je nastala povredom na poslu, odnosno narušavanjem njegovog zdravlja (profesionalna bolest).

Tužilac podnetom tužbom traži naknadu nematerijalne štete zbog profesionalnog oboljenja.

Pojam profesionalne bolesti dat je u članu 24. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 34/03 ... 73/18) i članu 51. stav 7. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 107/05 ... 10/16). Profesionalne bolesti, u smislu navedenih zakona, su bolesti koje su prouzrokovane dužim neposrednim štetnim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je zaposleni obavljao. Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrđeni su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 105/03), donetim u skladu sa članom 24. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Dakle, nije svako oboljenje koje je uzročno-posledično povezano sa radom, odnosno poslovima koji se obavljaju na određenom radnom mestu, profesionalno oboljenje. Ono kao takvo mora biti obuhvaćeno listom profesionalnih bolesti koje utvrđu ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog Republičkog fonda za penzijsko i invaldsko osiguranje, da bi bilo osnov za ostvarivanje prava zaposlenog iz zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, ali i prava na naknadu štete od poslodavca.

U konkretnom slučaju, nije utvrđeno da je obolenje tužioca profesionalno oboljenje u smislu navedenih zakona i podzakonskog akta, što je drugostepeni sud zanemario kada je odlučio da preinači prvostepenu presudu i usvoji tužbeni zahtev, zbog čega je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP. Tuženi je uspeo u postupku po reviziji i zato ima pravo na troškove tog postupka u ukupnom iznosu od 294.000,00 dinara, i to: za sastav revizije u iznosu od 22.000,00 dinara, sudsku taksu za reviziju u iznosu od 108.800,00 dinara i sudsku taksu za odluku po reviziji u iznosu od 163.200,00 dinara. Visina ovih troškova određena je primenom Advokatske i Taksene tarife, prema vrednosti predmeta spora.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić