Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Begović, advokat iz ..., protiv tužene „AIK banka Srbije“ AD Beograd, Filijala Leskovac, radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o sukobu mesne nadležnosti između Osnovnog suda u Leskovcu i Trećeg osnovnog suda u Beogradu, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari MESNO JE NADLEŽAN Osnovni sud u Leskovcu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac AA iz ... podneo je 24.07.2020. godine tužbu Osnovnom sudu u Leskovcu protiv tužene „AIK banka Srbije“ AD Beograd, Filijala Leskovac, radi utvrđenja ništavosti odredbe člana 5. stav 1. Ugovora o stambenom kreditu, koje su parnične stranke zaključile 22.03.2010. godine. Rešenjem P 5282/20 od 29.07.2020. godine, Osnovni sud u Leskovcu oglasio se mesno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja spise dostavio Trećem osnovnom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu, smatrajući da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu, budući da je članom 14. Ugovora o stambenom kreditu od 22.03.2010. godine predviđeno da je za slučaj spora stvarno i mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu, te da se u konkretnom slučaju radi o ugovorenoj mesnoj nadležnosti suda u smislu odredbe člana 65. ZPP.

Treći osnovni sud u Beogradu nije prihvatio mesnu nadležnost i aktom P 39670/20 od 14.12.2020. godine predmet je dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba mesne nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob mesne nadležnosti, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08, ... i 88/18) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovom predmetu mesno nadležan Osnovni sud u Leskovcu.

Naime, sud se po službenoj dužnosti može oglasiti mesno nenadležnim samo ako postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, a ako za spor nije isključivo mesno nadležan neki drugi sud, rešenje o mesnoj nenadležnosti sud može doneti samo povodom prigovora tuženog u odgovoru na tužbu, a ako se tužba ne dostavlja na odgovor, po prigovoru tuženog istaknutog najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako pripremno ročište nije održano, i to do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari (član 19. stav 1, 3. i 4. ZPP).

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o zahtevu radi utvrđenja ništavosti ugovorne odredbe i neosnovanog obogaćenja, odnosno da se ne radi o postupku za koji je predviđena isključiva mesna nadležnost suda u smislu člana 19. Zakona o parničnom postupku, te da tužena nije istakla prigovor mesne nenadležnosti, stoga se bez prigovora tužene Osnovni sud u Leskovcu nije mogao po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim i predmet ustupiti na dalju nadležnost Trećem osnovnom sudu u Beogradu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari mesno nadležan Osnovni sud u Leskovcu, pa je primenom člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić