Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava. Razlozi na kojima je zasnovano revizijom pobijano rešenje nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu nadležnosti suda da odlučuje o zahtevima stranaka, kao u konkretnom slučaju. Pored navedenog, tužilac nije dokazao da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.

Protiv stava prvog pobijanog rešenja nije dozvoljena ni redovna revizija. Ovo iz razloga, jer (prema Zaključku Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja 02.06.2020. godine), ako drugostepeni sud po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP, ukine prvostepenu presudu i odbaci tužbu, on to čini rešenjem kao vrstom odluke. Već samo ta formalno-pravna činjenica je dovoljna da se u tim slučajevima eliminiše primena pomenute odredbe zakona i da se o reviziji odlučuje primenom člana 420. ZPP. Osim toga, član 403. stav 2. tačka 3. ZPP sadrži i deo koji zahteva da drugostepeni sud usvoji žalbu, ukine prvostepenu presudu, ali i odluči o zahtevima stranaka, dakle meritorno okonča spor. Tek tada, dakle, nakon odluke o zahtevima stranaka stiču se uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje primenom člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP, naravno pod uslovima da se ne radi o izuzecima iz ranije usvojenih zaključaka Vrhovnog kasacionog suda (troškovi postupka, kamata). Odluka drugostepenog suda koja je navedena, ne može da se smatra preinačenjem prvostepene presude, što bi omogućilo dozvoljenost revizije po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, bez obzira koja je stranka izjavila reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410., u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom drugim navedenog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. iste zakonske odredbe, propisano je da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, kao što je spor u konkretnom slučaju, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi radi utvrđenja prava svojine podnetoj sudu 03.05.2012. godine označena je vrednost predmeta spora u iznosu od 2.000.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na utvrđenje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Revizija izjavljena protiv stava drugog pobijanog rešenja takođe nije dozvoljena.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke, kojom je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima nikada nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403., u vezi sa članom 28. stav 1. i članom 420. stav 6. ZPP:

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić