U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Biljane Sinanović, Dubravke Damjanović i Dragomira Milojevića, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Vučinića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu K 97/18 od 03.04.2019. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 387/19 od 23.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2021. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Vučinića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu K 97/18 od 03.04.2019. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 387/19 od 23.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, Sudska jedinica u Sopotu K 97/18 od 03.04.2019. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrane napuštanja stana, prema izreci pravnosnažne presude.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove krivičnog postupka, čija će visina biti utvrđena naknadno posebnim rešenjem, dok je oštećena radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 387/19 od 23.09.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Vučinić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude ili samo presudu donetu u drugostepenom postupku i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak, pred drugim predsednikom veća odnosno većem ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, jer nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen. Predložio je da bude obavešten o sednici veća, shodno članu 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava iskaz maloletne oštećene, dat pred javnim tužiocem. Prema stavu odbrane, navedena povreda zakona ogleda se u tome što se presude zasnivaju na tom iskazu iako je isti dat protivno odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, obzirom da procesna sposobnost maloletne oštećene nije ocenjena saglasno zakonu i pravilima struke, već je tu sposobnost cenio procesno neovlašćeni učesnik – svedok.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Položaj maloletnih oštećenih u krivičnom postupku je propisan pravilima Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (član 150. – 157.), koji kada je reč o krivičnom postupku predstavlja lex specialis, čija se pravila primarno primenjuju, u cilju sprečavanja sekundarne i ponovljene viktimizacije žrtava krivičnih dela, a kada nešto nije njima uređeno, primenjuju se pravila sadržana u Zakoniku o krivičnom postupku, koji iako sadrži određene specifične odredbe o posebnoj zaštiti svedoka i oštećenih u krivičnom postupku, ne sadrži posebne odredbe koje se odnose na odgovarajuće modifikovanje opštih krivičnoprocesnih pravila, onda kada se u krivičnom postupku pojavljuje oštećeni određenim krivičnim delom, a koji je maloletno lice.

Tako je, članom 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pored ostalog, propisano da će se saslušanje maloletnih lica obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica, dok je stavom 2. istog člana, pored ostalog propisano da se, ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka.

Kako iz spisa predmeta proizilazi da je maloletna oštećena u predmetnom krivičnom postupku ispitana samo jednom i to na zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 278/17 od 30.03.2017. godine, iz koga proizilazi da je ispitivanje svedoka oštećene pred Osnovnim javnim tužiocem u Mladenovcu obavljeno u prisustvu zamenika javnog tužioca, branioca okrivljenog, zakonskog zastupnika maloletne oštećene - majke i predstavnika Centra za socijalni rad koji je diplomirani psiholog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ispitivanje maloletne oštećene obavljeno u svemu u skladu sa članom 152. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okolnost na koju se ukazuje zahtevom - da je predstavnik Centra za socijalni rad, psiholog BB ispitivanju maloletne oštećene prisustvovala kao svedok, a ne kao sudski veštak, kojom prilikom joj data usmena naredba da izvrši procenu procesne sposobnosti maloletne oštećene, ne kompromituje predmetni zapisnik o ispitivanju svedoka oštećene, a eventualno nepostupanje shodno odredbama kojima se pruža krivično pravna zaštita maloletnim oštećenim licima svakako nije na štetu okrivljenog, već u tom slučaju može biti isključivo na štetu oštećenog lica.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se obrazlaže bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima suda i izvedenim dokazima, kao i njihovom ocenom, iznošenjem pre svega sopstvenog stava u pogledu ocene procesne sposobnosti maloletne oštećene i lica ovlašćenih za takvu procenu, što predstavlja povredu člana 440. ZKP.

U vezi sa istim navodima, branilac u zahtevu ističe povrede članova 1. stav 1., 16. stav 1. i 5., 84., 91. stav 1., 114. stav 1., 2. i 3. i 117. stav 1. ZKP, međutim, kako povrede navedenih odredbi, kao i povreda člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih, nije upuštao.

Kako uz zahtev, branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u ocenu istaknutih povreda Ustava RS i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić