.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 958/2019
11.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Rakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9729/18 od 20.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 11.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9729/18 od 20.12.2018. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9729/18 od 20.12.2018 godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10356/2017 od 19.09.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda, a stavom drugim izreke odbijen je predlog tužene za prekid postupka. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime neisplaćenih invalidnina za period od 01.06.2014. godine do 20.04.2018. godine novčane iznose navedene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od datuma označenih u izreci (20. u mesecu, za prethodni mesec) pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 77.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9729/18 od 20.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10356/17 od 19.09.2018. godine u stavu prvom, drugom i delimično u stavu trećem izreke (za glavni dug sa kamatom na način utvrđen izrekom), dok je u preostalom delu stava trećeg izreke prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da isplati tužiocu, na iznos neplaćenih invalidnina u periodu od 01.06.2014. godine do 20.04.2018. godine, zakonsku zateznu kamatu počev od 20. dana u mesecu za prethodni mesec pa do dospelosti svakog pojedinačnog iznosa, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intersa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, a ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da pobijanom presudom tuženoj nije naložena isplata invalidnine, kao novčano davanje koje povremeno dospeva, već je naložena obaveza na naknadu štete u visini neisplaćene invalidnine utvrđene u vreme dospeća, u smislu člana 186. Zakona o obligacionim odnosima, na koje iznose tužilac ima pravo na zateznu kamatu od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, shodno članu 277. stav 1. navedenog zakona.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 07.07.2017. godine, a vrednost predmeta ovog spora i vrednost pobijanog dela iznosi 703.388,12 dinara, što predstavlja vrednost glavnog zahteva tužioca opredeljenog u podnesku 13.06.2018. godine i određenog u uvodu prvostepene presude.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu citiranog člana 403. stav 3. ZPP, iznosi 703.388,12 dinara i očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
