Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu Pr I-116 Prž br. 3892/18 od 09.03.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljene a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ptz br. 294/18 od 26.04.2018. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br. 294/18 od 26.04.2018. godine je osnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima i povredu materijalnog prekršajnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima.

S`tim u vezi osnovani su navodi zahteva da presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni sami sebi i razlozima presude (član 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima).

Članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da je „vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan da, na zahtev policijskog službenika, da potpune i tačne podatke o identitetu lica, na osnovu kojih se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom“.

Prema stanju u spisima predmeta BB se na poziv MUP-a RS, PU Kragujevac, PS Topola od 12.09.2016. godine, u zakonom propisanom roku, dana 28.09.2016. godine, u svojstvu vlasnika putničkog motornog vozila reg. oznaka ... pismeno izjasnio o identitetu lica koje je dana 12.09.2016. godine u 16.15 časova upravljalo njegovim putničkim motornim vozilom i učinilo prekršaj - nepropisno parkiranje. Naime, BB je u pisanoj izjavi naveo da je dana 12.09.2016. godine u 16.15 sati, vozilom reg. oznaka ..., koje je njegovo vlasništvo, upravljala AA, njegova majka, i u prilogu dostavio fotokopiju njene vozačke dozvole.

Nadalje, iz spisa predmeta takođe proizilazi da je Policijska stanica u Topoli dana 28.12.2016. godine uručila poziv okrivljenoj AA radi davanja informacije ko je kritičnog dana upravljao spornim motornim vozilom, pa kako se ista nije odazvala pozivu, to je protiv nje umesto izdavanja prekršajnog naloga za učinjeni prekršaj - nepropisno parkiranje pokrenut prekršajni postupak odnosno podnet Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i to za prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 75. ZOOBS-a, jer je postupila suprotno članu 247. stav 1. ZOOBS-a.

Imajući u vidu nespornu činjenicu da se vlasnik vozila BB izjasnio o identitetu lica koje je kritičnog dana upravljalo njegovim vozilom i učinilo prekršaj - što znači u svemu je postupio u skladu sa članom 247. stav 1. ZOOBS-a, to je nejasno zašto nižestepeni prekršajni sudovi u odnosu na ove odlučne činjenice ne daju razloge u obrazloženjima svojih odluka, a oni razlozi koji su dati su neprihvatljivi i protivrečni stanju u spisima predmeta - izvedenim dokazima, pre svega Zapisniku o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju - vozila br. ... od 12.09.2016. godine, iz kojeg se jasno vidi da je isti sačinjen u službenim prostorijama SPI/PI Topola dana 31.03.2017. godine, a ne dana 12.09.2016. godine, kako je to navedeno u razlozima prvostepene presude.

Osim toga, Zapisnik o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju - vozila br. ... od 12.09.2016. godine, okrivljena nije svojeručno potpisala već joj je isti „dostavljen poštom“ što se vidi iz samog Zapisnika, a o čemu prvostepeni sud ne daje razloge u obrazloženju presude kao ni o odlučnoj činjenici da okrivljena nije saslušana pred prekršajnim sudom već je svoju odbranu dala u pisanoj formi, pa su i ovi navodi presude protivrečni stanju u spisima predmeta.

Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u obrazloženjima pobijanih prekršajnih presuda nisu dati razlozi zbog čega je postojala zakonska obaveza okrivljene da potvrdi informaciju dobijenu od vlasnika vozila o tome ko je upravljao vozilom a sve kod nesporne činjenice kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, da je vlasnik vozila ispunio svoju obavezu iz člana 247. stav 1. ZOOBS-a.

Imajući napred navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim prekršajnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, a koja povreda je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe se i povreda materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima a koju povredu zakona (postojanje okolnosti koje isključuju odgovornost za prekršaj) Republički javni tužilac vidi u činjenici da je prema odredbi člana 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima dovoljno da vlasnik vozila da podatke o identitetu lica kome je vozilo dao na korišćenje, što je u konkretnom slučaju i učinjeno zbog čega u smislu navedene zakonske odredbe ne postoji obaveza okrivljene da taj podatak potvrdi (obaveza dvostrukog obaveštavanja). 

Time se u stvari ukazuje na povredu zakona iz člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima (da radnja za koju je okrivljena gonjena nije prekršaj) a ne na povredu zakona iz člana 265. stav 2. tačka 2. istog zakona jer su okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost: neuračunljivost (član 19. stav 1); neotklonjiva stvarna zabluda (član 25. stav 1); neotklonjiva pravna zabluda (član 22. stav 1) i naređivanje pretpostavljenog (član 30. stav 2).

Kako prema odredbi člana 287. stav 1. Zakona o prekršajima Vrhovni kasacioni sud po ovom pravnom leku ispituje samo povrede propisa na koje se javni tužilac poziva u svom zahtevu, a povreda zakona iz člana 265. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima nije utvrđena, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u izreci presude samo zbog povrede zakona iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima.

U ponovnom postupku prekršajni sud će postupiti po primedbama iz ove presude i nakon toga doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. i 287. stav 4. Zakona o prekršaju, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić