Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3174/2019
03.06.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić advokat iz ..., protiv tuženog „Niš ekspres“ AD Niš, čiji je punomoćnik Dušan Živković advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 444/2019 od 18.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 444/2019 od 18.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2081/18 od 07.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa br. .. od 09.09.2014. godine i obavezan tuženi da vrati tužioca na rad i prizna mu sva prava po radu i po osnovu rada, u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 273.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 444/2019 od 18.06.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 2081/18 od 07.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju tuženi ukazuje, revizija se ne može izjaviti (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o radu od 13.02.2012. godine sa aneksom od 28.10.2013. godine bio u radnom odnosu kod tuženog, na radnom mestu ... . Osporenim rešenjem tužiocu je prestao radni odnos zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radne obaveze, jer je 20.08.2014. godine, radeći u trećoj smeni sa BB, nekvalitetno zamenio krajeve kolosečne spone na vozilu K-210, tako što je nepravilno postavio obujmicu koja osigurava kraj spone od odvrtanja. Obavljeni rad kontrolisali su poslovođa VV i tehnički rukovodilac GG koji su potpisali radni nalog da je posao dobro obavljen i da je u svemu postupljeno po tom nalogu. Nepravilnost je utvrđena kontrolom ovlašćenog lica. Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza je kolektivnim ugovorom tuženog i ugovorom o radu koji su stranke zaključile predviđeno kao povreda radne obaveze.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Prema članu 6. Kolektivnog ugovora tuženog, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza postoji kada zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa svog radnog mesta, ne pridržava se uputstva za rad u svojoj radnoj jedinici, ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da tužilac nije svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret. Tužilac je, prema izjavi njegovog neposrednog rukovodioca, popravku obavio na uobičajeni način, a radni nalog o dobro obavljenom poslu potpisali su njegovi rukovodioci koji su vršili nadzor nad obavljenim poslom.

Suprotno navodima revizije kojima se, protivno članu 407. stav 2. ZPP, osporava utvrđeno činjenično stanje, u ponašanju tužioca nema nesavesnog ili nemarnog izvršavanja radnih obaveza pa tako ni zakonskog razloga za otkaz ugovora o radu primenom citiranog člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu.

Kako je tužiocu radni odnos prestao nezakonito, tuženi je dužan da ga na njegov zahtev vrati na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.