Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca „AA“ d.d, sa sedištem u ..., ..., koga zastupa Miodrag Aleksić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Mićović, advokat u ..., radi duga, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog 10.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kgagujevcu broj Gž 6395/18 od 06.12.2018. godine i predmet vraća tom sudu radi ponovnog odlučivanja o žalbama parničnih stranaka. 

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Čačku je presudom broj P 808/17 od 21.06.2018. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca (pravog sledbenika „VV“ d.o.o. iz ...), pa je obavezao tuženog BB da tužiocu plati na ime duga iznos od 91.444,16 evra, sa kamatom u visini euribora uvećanog za 2% godišnje počev od 30.01.2008. godine do 31.12.2012. godine, a od 01.01.2013. godine u visini referentne kamatne stope Evropske centalne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećano za 8% poena, do isplate, sve u dinarskoj protivvredosti po prodajnom kursu NBS na dan isplate, u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 155.146,87 evra, za iznos od 63.702,71 evra sa kamatom u visini euribora uvećano za 2% godišnje počev od 15.11.2016. godine pa do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u roku od 15 dana. Trećim stavom izreke je obavezan tužilac da tuženom plati troškove postupka u iznosu od 851.665,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do isplate, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 6395/18 od 06.12.2018. godine u prvom stavu izreke odbio žalbe parničnih stranaka kao neosnovane, pa je potvrdio presudu Višeg suda u Čačku broj P 808/17 od 21.06.2018. godine, ispravljenu rešenjem istog suda od 28.08.2018. godine u prvom stavu izreke za iznos od 74.716,62 evra i u drugom stavu izreke. Drugim stavom izreke je preinačio prvostepenu presudu u delu stava jedan i tri izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahev tužioca kojim je tražo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime duga isplati još 16.727,52 evra sa kamatom u visini euribora uvećanu za 2% godišnje počev od 30.01.2008. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan isplate, u roku od 15 dana. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 730.320,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju protiv prvog i trećeg stava izreke iz svih zakonskih razloga predviđenih članom 407. stav 1. ZPP.

Tužilac je izjavio blagovremenu reviziju protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda u delu kojim je njegova žalba odbijena i u delu kojim je prvostepena presuda preinačena, te protiv odluke o troškovima postupka. Reviziju je izjavio zbog svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da su revizije parničnih stranaka dozvoljene i da su osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnik tužioca „VV“ d.o.o. iz ... je sa DP „GG“ iz ..., čiji je vlasnik tuženi, bio u dugogodišnjoj poslovnoj saradnji u oblasti otkupa i prerade ... i ... . Potraživanje tužioca prema tuženom proizilazi iz ugovora o organizaciji nabavke i prerade ... od 25.05.2004. godine. Tuženi je u ime DP „GG“ ugovarao poslove, a kada je nastupila nelikvidnost tog preduzeća, tuženi je sa tužiocem zaključio ugovor o pristupanju duga, koji su overili 09.02.2007. godine na iznos od 74.716,74 evra, koji će se isplatiti najkasnije do 31.12.2007. godine. U članu 3 ugovora tuženi je priznao kao svoj lični dug prema Preduzeću „VV“ iznos od 99.070,77 evra sa kamatom počev od 15.11.2006. godine, s tim što se stavom drugim navedenog člana obavezao da navedeni dug isplati tako što će 2/3 dobiti od budućih poslova svojih preduzeća, izdvojiti u korist „VV“, sve do potpunog namirenja obaveze.

Na osnovu nalaza veštaka ekonomske struke je utvrđeno da je „VV“ d.o.o (pravni prethodnik tužioca) imao potraživanje prema „GG“ ..., čiji je vlasnik tuženi u trenutku podnošenja tužbe u iznosu od 126.479,59 evra sa kamatom, da je u stečajnom postupku pravni prethodnik tužioca namiren sa iznosom od 18.640,17 evra, pa potraživanja tužioca umanjeno za navedeni iznos iznosi 91.444,16 evra. Veštak je takođe u nalazu naveo da DP „GG“ iz ... u toku 2004. godine je isplatio DP „DD“ ... 340.240,57 evra, od čega je namiren iznos od 130.013,78 evra, a nije isplaćen iznos od 207,226,70 evra bez kamate, pa da ukoliko sud prihvati kao istinit iskaz tuženog, da su sredstva tužioca preko DP „GG“ uplaćena u korist DP „DD“ ..., sa kojim su stranke sarađivale, radi saniranja i pripreme za privatizaciju i kupovinu objekta „...“, tada veštak nalazi da ne bi postojao dug DP „GG“ prema doo „VV“.

Utvrđeno je da je stečajni postupak nad DP „DD“ ... otvoren 2007. godine, a nad DP „GG“ 01.02.2008. godine, te da su oba stečajna postupka zaključena, a privredna društva brisana.

Presudom Privrednog suda u Čačku broj P 63/2010 od 21.01.2011. godine je usvojen tužbeni zahtev tamo tužioca „VV“d.o.o. ..., ..., pa je utvrđeno da je osnovano potraživanje tog tužioca prema tuženom DP „GG“ ... u stečaju u iznosu od 126.379,59 evra sa kamatom počev od 15.11.2006. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan isplate. Usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog DP „GG“ ... i obavezan je tužilac „VV“, d.o.o. .. da isplati „GG“ iznos od 16.331,43 evra u roku od 8 dana.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca imajući pre svega u vidu pravosnažnu presudu Privrednog suda kojom je potraživanje d.o.o. „VV“ ... utvrđeno na iznos od 126.379,59 evra (uvećan za kamatu) i potraživanje DP „GG“, u odnosu na d.o.o. „VV“ .... u iznosu od 16.331,43 evra i nalaz veštaka koji je utvrdio da je u toku stečajnog postupka nad DP „GG“, pravni prethodnik tužioca „VV“ naplatio iznos od 18.640,170 evra. Na osnovu ugovora o pristupanju duga od 09.02.2007. godine pošavši od duga po nalazu veštaka i onoga što je isplaćeno i utvrđeno presudom Privrednog suda (34.935,43 evra), došao je do duga u iznosu od 91.444,16 evra koliko je tužiocu i dosudio, sa kamatom kao u izreci.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je umanjio obavezu tuženog za iznos od 16.727,52 evra i dosudio je tužiocu iznos od 74.716,74 evra, a to je iznos iz ugovora o pristupanju dugu od 09.02.2007. godine koji je tuženi zaključio (preuzimanje duga od DP „GG“ prema pravnom prethodniku tužioca). Što se tiče drugog potraživanja iz ugovora o pristupanju dugu u iznosu od 99.070,77 evra, naveo je da tužilac nije dokazao da mu tuženi duguje utuženi iznos, a na njemu je bio teret dokazivanja (član 228 i 231 ZPP). Dalje je drugostepeni sud naveo da sud nije pravilno ocenio iskaz tuženog u delu u kome navodi da su sredstva preneta preduzeću DP „DD“ ... radi kupovine objekta „...“, jer njegove navode nije potvrdio svedok ĐĐ. Dodao je da je nalazom veštaka utvrđeno da DP „GG“ nema dug prema „VV“, d.o.o. iz ..., što potvrđuje činjenične tvrdnje tuženog da su sredstva tužioca preko DP „GG“ uplaćena DP „DD“ radi saniranja i pripreme za privatizaciju. Što se tiče iznosa od 16.727,52 evra za koji je umanjio dosuđeni iznos drugostepeni sud navodi da tuženi nije pristupio ispunjenju i navedenog iznosa duga. Naveo je da nije bilo potrebe da se radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja pred drugostepenim sudom otvori glavna rasprava na osnovu člana 383. stav 3. ZPP u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu isplati još 16.727,52 dinara.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda. Bez otvaranja glavne rasprave na osnovu člana 383. stav 3. ZPP i izvođenja dokaza pred drugostepenim sudom, te utvrđenja činjeničnog stanja nakon ocene izvedenih dokaza (član 7. i 8. ZPP), drugostepeni sud nije imao mogućnosti da ocenjuje da prvostepeni sud nije pravilno ocenio iskaz tuženog i time izmeni činjenično stanje koje je utvrdio prvostepeni sud, a koje se tiče transakcije preduzeća tužeog DP „GG“ prema DP „DD“ i Preduzeća „VV“. Drugostepeni sud je ocenjivao i nalaz veštaka, pa je tako suprotno njegovom mišljenju zaključio da iz nalaza veštaka proizilazi da DP „GG“ nema dugovanje prema tužiocu. Naime, u nalazu veštaka od 17.05.2018. godine, je navedeno: „ imajući u vidu činjenicu da je iznos duga koji je DP „DD“ ... imao prema DP „GG“ ... po osnovu avansnih uplata, veći od iznosa duga, koji je DP „GG“ imao prema d.o.o. „VV“, da ako se prihati tvrdnja ovde tuženog i iskaz svedoka EE da su sredstva koja je d.o.o. „VV“ uplatio DP „GG“, dalje uplaćeni DP „DD“, namenski radi saniranja dugova i pripremu za privatizaciju, onda je dug prešao na DP „DD“ i da u tom slučaju ne postoji obaveza DP „GG“ prema d.o.o. „VV““. Kao što je napred rečeno prvostepeni sud nije prihvatio iskaz tuženog u ovom delu i utvrdio je postojanje duga DP „GG“ na dan podnošenja tužbe u iznosu od 126.329,59 evra sa kamatama. Prema tome zaključak drugostepenog suda da DP „GG“ nema dugovarnja prema d.o.o. „VV“ je bez uporišta u izvedenim i ocenjenim dokazima pred drugostepenim sudom. Pri tome gubi iz vida da ukoliko nema duga DP „GG“ prema pravnom prethodniku tužuioca, onda nema ni pristupanju duga od strane tuženog, ali ga ipak obavezuje da isplati iznos od 74.716,62 evra sa kamatama. Naime, ukoliko nema osnovnog duga, njemu se ne može ni pristupiti. Ovim je drugostepeni sud počinio bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. ZPP.

Ugovor o pristupanju duga zaključen 09.02.2007. godine između pravnog prethodnika tužioca kao poverioca sa jedne strane i tuženog kao pristupioca duga sa druge strane je ugovor iz člana 451. Zakona o obligacionim odnosima. Član 1. ovog ugovora su nižestepeni sudovi pravilno cenili i on glasi na iznos od 74.760,64 dinara, a stavom 2. se tuženi obavezao da će taj iznos platiti do 31.12.2007. godine. Međutim, drugostepeni sud nije sa dovoljnom pažnjom cenio član 3. ugovora o pristupanja duga jer je ovim članom ovde tuženi priznao kao svoj lični dug prema Preduzeću „VV“d.o.o. još i iznos od 99.070,77 evra, sa kamatom u visini euribora uvećano za 2 % godišnje počev od 15.11.2006. godine pa do isplate. Ova izjava o priznanju ličnog duga ima drugačiju prirodu u odnosu na obaveze iz člana 1. i 2. ugovora o pristupanju duga. Stav 2. člana 3. ugovora kojim se tuženi obavezuje da iznos iz prethodnog stava plati na način što će 2/3 dobiti iz budućih poslovanja svojih preduzeća sa preduzećem „VV“ ili nekim drugim preduzećem na koje ga uputi „VV“, uplaćivati na račun „VV“ do potpunog ispunjenja obaveze. Iz sadržine stava 2. člana 3. ugovora proizilazi da su ovim stranke ugovorile način vraćanja duga koji je tuženi priznao kao svoj lični dug. Propustio je drugostepeni sud da ceni da li način plaćanja i nemogućnost plaćanja na ugovoreni način zbog poremećenih odnosa tuženog i „VV“ i prekida poslovanje, ima takav značaj da ne postoji liči dug tuženog prema tužiocu sadržanog u prvom stavu člana 3. Nejasno je kako je i na osnovu čega drugostepeni sud naveo u činjeničnom stanju obrazloženja drugostepene presude da se tuženi nije obavezao da će iznos od 99.070,77 evra isplatiti kao lični dug. Ostalo je nerazjašnjeno kakve je prirode izjava tuženog da lično duguje još i navedeni iznos (pored duga kome je pristupio).

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su revizije stranaka osnovane i da je potrebno da drugostepeni sud otvori glavnu raspravu pred drugostepenim sudom, izvede dokaze, oceni ih na osnovu člana 8. ZPP, te imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju ponovo odluči o osnovanosti tužbenog zahteva i o svim troškovima parničnog postupka.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić