.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3309/2019
17.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Blace“ iz ..., čiji je punomoćnik Časlav Anđelković, advokat iz ..., radi utvrđivanja povrede prava potrošača, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 191/2018 od 28.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 191/2018 od 28.02.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 191/2018 od 28.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P 101/2017 od 29.08.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tuženi povredio pravo tužioca kao potrošača usluge od opšteg interesa, na taj način što je krajem novembra 2016. godine, uvođenjem dodatne usluge-naknade za održavanje mernog instrumenta u mesečnom iznosu od 150,00 dinara, bez prethodne izmene odredaba ugovora, tj. obaveštenja tužioca kao potrošača komunalne usluge- korišćenja vode iz javnog rezervoara, faktičkom jednostranom nepravičnom izmenom ugovora, protivno članu 81. stav 1. tačka 10. Zakona o zaštiti potrošača, kao i da se naloži tuženom kao vršiocu usluga da odmah po prijemu presude, a pre njene pravnosnažnosti nastavi sa vršenjem usluga u skladu sa zakonom kao i pre povrede prava potrošača. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 191/2018 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana želba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 101/2017 od 29.08.2017. godine, sadržana u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i obavezan tužilac da tuženom umesto dosuđenog iznosa od 13.500,00 dinara, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 7.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili za novim tumačenjem prava kao ni za rešavanjem pravnog pitanja od opšteg interesa, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Naime, tužilac u ovoj parnici traži da se utvrdi da su mu od strane tuženog povređena prava kao potrošača jer je tuženi uveo novu uslugu-naknadu za održavanje mernog instrumenta sa iznosom od 150,00 dinara mesečno, bez prethodne izmene ugovora i obaveštenja tužioca kao korisnika komunalnih usluga. Međutim, u postupku je utvrđeno da se ne radi o novoj usluzi jer je tuženi i do sada održavao merne instrumente, već samo o novoj naknadi za uslugu, s tim što je tuženi o uvođenju naknade, na odgovarajući način, po dobijanju saglasnosti od strane nadležnog organa, obavestio potrošače, pa i tužioca preko svoje oglasne table, kao i preko zvanične Internet stranice, a spornu naplatu je počeo da vrši po isteku zakonskog roka. Na opisani način tuženi je ispoštovao sve obaveze iz člana 87. i 88. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“ broj 62/14, 6/16…44/18), pa su zbog toga i nižestepeni sudovi pravilno odbili tužiočev tužbeni zahtev postupajući u skladu sa praksom ovog suda (rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 2801/2019 od 25.09.2019. godine).
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, u kojima vrednost pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora označena iznosom od 10.000,00 dinara, koji ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
