Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 41/21 od 24.03.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K broj 853/19 (17) od 21.12.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zlatan Kurtović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu ponovo u rad.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na nalazu i mišljenju veštaka Vedada Pruševića, koga prvostepeni sud nije odredio za saobraćajno-tehničko veštačenje, već je isto sudu dostavio oštećeni, odnosno njegov punomoćnik, zbog čega to nije dokaz na kome se može zasnivati presuda, pa su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz zapisnika o glavnom pretresu koji je održan pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu K broj 853/19 od 21.12.2020. godine, proizilazi da je oštećeni BB ostao pri ranije datom predlogu da se izvede dokaz uvidom u nalaz i mišljenje veštaka saobraćajne struke Vedada Pruševića, da je sud doneo rešenje kojim je usvojio predlog da se izvede dokaz uvidom u navedeni nalaz i mišljenje i da je to učinjeno.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iako veštačenje veštaka Vedada Pruševića nije izvršeno po naredbi suda, sud je ovlašćen da po svom nahođenju u toku dokaznog postupka donese odluku, kojom prihvata predlog oštećenog da se izvrši uvid u nalaz i mišljenje veštaka koje je oštećeni predložio, tako da odluka suda, u vidu rešenja kojim se usvaja predlog da se izvede dokaz uvidom u takav nalaz, daje legimitet na taj način izvedenom dokazu, pa pobijane presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su pobijane presude donete i uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer izreka prvostepene presude kojom je ovaj okrivljeni oglašen krivim ne sadrži naznačenje da je okrivljeni kritičnom prilikom vozio „nedozvoljenom“ odnosno „neprilagođenom“ brzinom kretanja, niti pobijane presude u izreci i u obrazloženju navode tačnu „veličinu“ brzine kretanja motornog vozila okrivljenog.

Iz izreke prvostepene presude, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim, proizilazi da je dana 24.04.2016. godine u 17,05 časova, na način i na mestu bliže opisano u izreci, okrivljeni „ne pridržavajući se saobraćajnih propisa predviđenih članom 42, 43. i 163. ZOOBS-a ugrozio bezbednost javnog saobraćaja i time doveo u opasnost život i telo ljudi usled čega je kod jednog lica nastupila teška telesna povreda, na taj način, što je krećući se ulicom ... na državnom putu I B-29 reda u pravcu ..., brzinom većom od 40 kilometara na čas u zoni škole, ... došao u kontakt sa vozačem bicikla maloletnim BB koji je upravljao biciklom.... usled čega je maloletni oštećeni pao na kolovoz i trotoar i vetrobransko staklo vozila okrivljenog i zadobio teške telesne povrede.“

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraćaja i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može da blagovremeno zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Odredbom člana 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 kilometara na čas, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.

Odredbom člana 163. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da brzina kretanja vozila u zoni škole u naselju ograničena do 30 kilometara na čas, a van naselja do 50 kilometara na čas u vremenu od 07 do 21 sat, osim ako saobraćajnim znakom vreme zabrane nije drugačije određeno.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka prvostepene presude kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, sadrži jasno naznačenje u pogledu brzine kretanja okrivljenog – da se okrivljeni kritičnom prilikom kretao brzinom većom od dozvoljene, što uz citiranje saobraćajnih propisa u izreci te presude – član 42, 43. i 163. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, izreku te presude čini jasno određenom u pogledu činjenice da je okrivljeni kritičnom prilikom vozio nedozvoljenom i neprilagođenom brzinom (većom od 40 kilometara na čas, u naselju-ulica ... u pravcu ..., u zoni škole u 17,05 časova, u vreme kada postoji ograničenje brzine kretanja od 30 kilometara na čas), pa se u radnjama okrivljenog AA opisanim u izreci prvostepene presude, stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić