Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Biljana Dražević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje i suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je učinjena na štetu okrivljenog jer delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo s obzirom da u radnjama okrivljenog ne postoji ni jedno obeležje bića krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, niti subjektivnih, niti objektivnih uslova inkriminacije. Prema stavu branioca, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude eventualno bi mogle da predstavljaju radnju izvršenja prekršaja iz člana 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na koji način branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, a stavom 3. istog člana da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, ako je delo iz stava 1. ili 2. ovog člana učinjeno iz nehata.

Članom 297. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je da će se učinilac krivičnog dela teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja kazniti zatvorom od jedne do osam godina, ako je usled dela iz člana 289. stav 3., 290. stav 2., 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni, nepridržavajući se saobraćajnih propisa... i to konkretno odredbe člana 42. stav 1. ZOBS-a ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi ..., usled čega je kod oštećene BB nastupila teška telesna povreda opasna po život od koje je kasnije preminula...

U konkretnom slučaju ne radi se o prekršaju iz člana 42. stav 1. ZOBS-a (ustvari prekršaju iz člana 332. stav 1. tačka 7) ZOBS-a kojim je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama člana 42. stav 1.) kako se to tvrdi zahtevom za zaštitu zakonitosti, jer je za postojanje ovog prekršaja dovoljno postupanje suprotno odredbi člana 42. stav 1. ZOBS-a, bez nastupanja posledice koja bi bila u uzročnoj vezi sa kršenjem navedene norme, već o krivičnom delu jer je posledica u vidu ugrožavanja javnog saobraćaja koja je dovela do smrti oštećene u direktnoj uzročnoj vezi sa postupanjem okrivljenog suprotno odredbi člana 42. stav 1. ZOBS-a, a što je i suštinska razlika između prekršaja i krivičnog dela, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokat Biljane Dražević, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić