Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi A.D. „Elektromreža Srbije“ Beograd je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. i 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je obavezivanje tuženih na isplatu tužiocu naknade zbog konstituisane zakonske stvarne službenosti provođenjem preko parcele tužioca električnih provodnika u korist tuženog A.D. „Elektromreža Srbije“. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama po pitanju pravne prirode naknade zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem i određivanja njene visine ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine. Navodima revizije ističe se pogrešno tumačenje pojedinih odredaba zakona, što ne predstavlja razlog za primenu člana 404. ZPP, o izuzetnoj dozvoljenosti revizije.

Imajući u vidu navedeno, kao i da tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda, to nisu ispunjeni uslovi da se revizija tuženog smatra posebnom, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 22.09.2014. godine, a podneskom od 10.04.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva na iznos od 96.585,19 dinara.

Člano 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan preinačenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić