.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2509/2020
09.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević - Duca, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Kragujevca, koga zastupa Javni pravobranilac Grada Kragujevca, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2190/18 od 05.07.2018. godine, u sednici održanoj 09.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2190/18 od 05.07.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2190/18 od 05.07.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 899/16 od 05.12.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu kao sukorisniku od 197/25759 na nepokretnosti k-p- ..., u ul. ..., u površini od 2.57,59 ha, upisane u LN ... KO ..., koja na terenu predstavlja ulicu ..., s tim da udeo tužioca u ovoj parceli ima površinu od 0.00,51 ha, u merama i granicam bliže opisanim tim stavom izreke, isplati naknadu za ovo bespravno oduzeto zemljište u iznosu od 765.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.08.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime nakande troškova parničnog postupka plati iznos od 164.455,oo dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2190/18 od 05.07.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. i 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu naknade zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, a odlukama nižestepenih sudova odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer je pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, po pitanju odgovornosti grada zbog izgradnje javnih i drugih dobara na zemljištu koje nije formalno eksproprisano prema vlasnicima ili korisnicima tog zemljišta i nezastarelosti potraživanja takve novčane naknade, u skladu sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Pri tom, odluke sudova priložene uz reviziju, kojima tuženi ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena materijalnog prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 20.01.2016. godine, a podneskom od 10.08.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva na iznos od 765.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
