U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV svi iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Tomašević advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Hodžić advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 47/19 od 20.11.2019. godine i reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8069/18 od 25.04.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 12.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 47/19 od 20.11.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8069/18 od 25.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 28961/11 od 12.03.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su tužioci kao pravni sledbenici pok. DD vanknjižni suvlasnici sa po 1/3 idealnog dela nepokretnosti – kuće u ulici ... broj ..., postojeće na kat. parceli ... upisane u LN broj ... KO ..., i garaže postojeće na istoj katastarskoj parceli i sunosioci prava trajnog korišćenja zemljišta na kome je zgrada izgrađena, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim su tužioci tražili da tužena trpi da se tužioci na osnovu ove presude uknjiže kao suvlasnici na nepokretnostima navedenim u stavu prvom izreke presude u javnim knjigama shodno svojim suvlasničkim delovima, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplati iznos od 1.131.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8069/18 od 25.04.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 28961/11 od 12.03.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke, a žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 28961/11 od 12.03.2018. godine u stavu drugom izreke, pa je obavezana tužena da trpi da se tužioci na osnovu presude uknjiže kao suvlasnici na nepokretnostima shodno svojim suvlasničkim udelima, na kući u ulici ... broj ..., postojeće na kat. parceli .... upisane u LN broj ... KO ..., garaže na istoj katastarskoj parceli i sukorisnici zemljita na kome je zgrada izgrađena. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do konačne isplate, u roku od 15 dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, i to pozivajući se na odredbu člana 395. ZPP.

Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem R3 47/19 od 20.11.2019. godine, nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji po članu 395. ZPP.

Protiv navedenog rešenja tužena je blagovremeno izjavila žalbu.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba nedozvoljena.

Prema članu 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, stupio na snagu 01.02.2012. godine) postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09). Prema tom zakonu, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP).

Imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se u ovom slučaju primenjuje, ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, to je ovako izjavljena žalba nedozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ocenjujući dozvoljenost revizije podnete na osnovu člana 394. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena, zbog toga što označena vrednost predmeta spora prelazi cenzus od 40.000 evra, zbog čega ovaj sud nije odlučivao po članu 395. ZPP o posebnoj reviziji.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni druge bitne povrede postupka da bi se revizija mogla izjaviti (član 398. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP). Nižestepene presude sadrže dovoljne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama za presuđenje, pa nema bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su pravni sledbenici pok. DD i to supruga i sinovi, a tužena je njegova sestra. Kuću u ulici ... broj ..., kupio je 1956. godine otac pok. DD i GG koji su nakon smrti roditelja nasledili po ½ idealnog dela, upisali se u zemljišnoj knjizi kao suvlasnici i sukorisnici sa po ½ idealnog dela na kat. parceli na kojoj se kuća nalazi. Posle smrti roditelja kuća je bila jedno vreme prazna, jer je tužena od 1971. godine živela u ..., a pok. DD na ..., u jednosobnom stanu koji je tužilja AA nasledila od svog oca pre zaključenja braka. Pok. DD i tužena su 1980. godine pokušali da prodaju kuću, ali je kupac odustao od kupovine. Pok. DD, želeći da reši stambeno pitanje, 1988. godine se dogovorio sa tuženom da sruši staru kuću, da na njenom mestu sagradi novu koja bi njemu pripala u svojinu, a da na ime susvojine tuženoj isplati iznos od 60.000 DEM. Stara kuća je 1988. godine srušena do temelja i na njenim temeljima pok. DD je izgradio novu iz svojih sredstava, u početku bez građevinske dozvole, da bi Opština Voždovac 1989. godine donela rešenje kojim je odobreno DD i tuženoj da po izvršnosti rešenja mogu pristupiti izvođenju radova na objektu koji su navedeni u tom rešenju. Novac za izgradnju kuće pok. DD je obezbedio od svoje zarade, ušteđevine i kredita, tužena nije učestvovala u izgradnji, niti se protivila izgradnji. U kuću su se tužioci uselili 1992. godine. Stan na ... izdavali i prihod od izdavanja ulagali u kuću. Tužilja AA je 1995. godine prodala svoj stan na ... za kupoprodajnu cenu od 65.000 DEM nakon čega je pok. DD predala iznos od 50.000 DEM koji je taj iznos predao tuženoj na ime isplate njenog suvlasničkog dela stare kuće, a po izvršenoj isplati tužena je kupila stan u ... . Ostatak novca tuženoj isplaćen je tokom 2003. i 2004. godine o čemu priznanice nisu sačinjene, jer su pok. DD i GG bili u dobrim odnosima. Garaža na parceli pok. DD je izgradio 2000. godine na mestu stare šupe koja se urušila. U LN na kat. parceli ... upisana su dva objekta, porodična stambena zgrada (1PR+1PK, objekat koji je imao odobrenje za upotrebu, izgrađen je pre propisa i preuzet iz zemljišne knjige, potkrovlje je nadograđeno bez građevinske dozvole) i garaža, izgrađena bez odobrenja za gradnju, broj etaže 1. a kao držalac upisan je DD. Katastarska parcela ...je površine 402 m2, gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, na kome pravo korišćenja imaju DD i GG.

Pravilno su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti koja je predmet spora.

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da lice koje od svog materijala, svojim radom izgradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar. U konkretnom slučaju pok. DD je od svog materijala i svojim radom izgradio novu stvar, po znanju i odobrenju tužene, pa je tako, po samom zakonu, stekao pravo svojine na objektima koji su predmet spora, zbog čega ispunjeni uslovi iz člana 22. Stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer se svojina stiče, između ostalog i stvaranjem nove stvari, u smislu odredbe člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao originarnom načinu sticanja svojine, gde se pravo svojine ne izvodi iz svojine dotadašnjih vlasnika.

Odlučujući o tužbenom zahtevu kojim su tužioci tražili da se obaveže tužena da trpi da se tužioci na osnovu presude uknjiže kao suvlasnici na nepokretnostima koje su predmet spora shodno svojim suvlasničkim udelima i kao sukorisnici zemljita na kome je zgrada izgrađena, pravilno je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude obavezao tuženu da trpi da se tužioci na osnovu ove presude uknjiže kao suvlasnici i sukorisnici na nepokretnostima koje su predmet spora, kao u stavu drugom izreke.

Naime, prema knjižnom stanju tužena je upisana kao suvlasnik na kući i sukorisnik na zemljištu. Kako je u toku postupka utvrđeno da su tužioci suvlasnici novoizgrađenog objekta i novopodignute garaže, po sili zakona su sukorisnici zemljišta na kome se objekti nalaze. Tužena kao upisani suvlasnik kuće i sukorisnik zemljišta je dužna da trpi nastalu promenu svojinskog prava, zbog čega upis ima deklaratorni karakter (obaveštenje trećih lica o postojanju prava), a ne konstitutivni, u smislu odredbe člana 33. ZOSPO kada se pravo svojine stiče na osnovu pravnog posla.

Neosnovano je pozivanje tužene u reviziji da su nižestepeni sudovi samo na osnovu izjava svedoka utvrdili da je izvršen prenos prava susvojine sa ovde tužene na pravnog prethodnika tužilaca, bez zaključenog odgovarajućeg pisanog pravnog posla, pa su dozvolili konvalidaciju ugovora koji nikada nije zaključen ni u kakvom obliku, zbog čega ni presuda ne može zameniti ugovor koji nije nikada nije zaključen. Naime, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je sada pok. DD svojim sredstvima izgradio novu stvar i tako stekao pravo svojine na kući i garaži koje su predmet spora osnovu odredbe članova 21. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a ne na osnovu ugovora, suprotno navodima tužene u reviziji.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 405. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić