Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu kod tuženog od 01.11.1995. godine. Aneksom ugovora o radu od 20.07.2012. godine raspoređena je na poslove ... fabrike parafarmaceutike u ... . Tuženi je, povodom ponude Vlade Republike Srbije od 11.07.2013. godine, obavestio zaposlene da se od 11.07.2013. godine do 10.08.2013. godine mogu prijavljivati za jednu od predloženih opcija rešavanja viška zaposlenih po osnovu dobrovoljnog socijalnog programa. Tužilja nije podnela prijavu za dobrovoljni prestanak radnog odnosa u skladu sa tim obaveštenjem. Odlukom tuženog od 16.07.2013. godine o započinjanju postupka rešavanja viška zaposlenih predviđeno je da će višak zaposlenih biti utvrđivan po principu dobrovoljnosti, što je predviđeno i Programom rešavanja viška zaposlenih koji je Nadzorni odbor tužene doneo istog dana. Sastavni deo ovog Programa je spisak zaposlenih koji su izrazili želju da im prestane radni odnos uz isplatu otpremnine. Tužilja se nalazi na tom spisku, iako se nije dobrovoljno prijavila za prestanak radnog odnosa. Program rešavanja viška zaposlenih od 16.08.2013. godine odobrila je Vlada Republike Srbije Zaključkom od 08.11.2013. godine. Odlukom tuženog od 29.08.2013. godine izmenjen je tabelarni deo Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, tako što je od 01.09.2013. godine u sektoru proizvodnje - Fabrika parafarmaceutike, ukinut pogon ... i sva radna mesta u tom pogonu. Nadzorni odbor tužene je 16.09.2013. godine doneo Predlog programa rešavanja viška zaposlenih, a 14.10.2013. godine i Odluku o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih. Tužilji je ugovor o radu otkazan rešenjem od 19.11.2013. godine zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova usled ukidanja pogona ... i svih radnih mesta u njemu, sa pozivom na Predlog programa rešavanja viška zaposlenih od 16.09.2013. godine i Odluku Nadzornog odbora od 14.10.2013. godine o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih. Tužena nije dostavila Program rešavanja viška zaposlenih, usvojen Odlukom njenog Nadzornog odbora od 14.10.2013. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je nužan uslov za zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu iz razloga propisanog članom 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 54/09) postojanje Programa rešavanja viška zaposlenih, u situaciji kada postoji zakonska obaveza poslodavca da isti donese. Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu, po stanovištu sudova, nije doneto saglasno odredbama Zakona o radu kojima su predviđene dužnosti poslodavca prilikom rešavanja viška zaposlenih, jer tužena nije dostavila Program rešavanja viška zaposlenih koji je Nadzorni odbor usvojio odlukom od 14.10.2013. godine, i na osnovu kojeg je tužilji otkazan ugovor o radu, tako da je radni odnos tužilje prestao nezakonito.

Izloženo pravno stanovište prihvata i Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu iz razloga predviđenog članom 179. tačka 9. Zakona o radu, u tekstu važećem u vreme kada je tužilji otkazan ugovor o radu, pretpostavlja proceduru propisanu tim zakonom. Iz odredbi navedenog zakona sledi da je poslodavac dužan da utvrdi predlog programa za rešavanje viška zaposlenih i da ga dostavi na mišljenje reprezentativnom sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje (član 155. stav 2), a zatim i Program rešavanja viška zaposlenih sa određenom sadržinom (član 155. stav 1).

U konkretnom slučaju, tuženi je 16.09.2013. godine doneo Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih a 14.10.2013. godine i Odluku o usvajanju Programa rešavanja viška zaposlenih. Tuženi nije doneo poseban Program rešavanja viška zaposlenih, smatrajući da utvrđeni predlog Programa i Odluka o usvajanju Programa zajedno čine Program rešavanja viška zaposlenih. Ovakvo pravno stanovište tuženog nije prihvatljivo. Po shvatanju revizijskog suda, iz odredbi zakona proizilazi da su predlog Programa rešavanja viška zaposlenih i Program rešavanja viška zaposlenih dva posebna akta koje poslodavac, pod uslovima iz člana 153. Zakona o radu, mora doneti u slučaju kada se broj zaposlenih smanjuje zbog ekonomskih, tehnoloških ili organizacionih promena.

Tuženi je rešenje od 19.11.2013. godine o otkazu tužiljinog ugovora o radu doneo na osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih od 14.10.2013. godine, koji nije doneo kao poseban akt u kojem je naveden i spisak zaposlenih koji su višak - njihova imena i prezimena, kao i podatke o kvalifikacionoj strukturi, godinama starosti, stažu osiguranja i poslovima koje obavljaju. Tužilja je identifikovana kao višak zaposlenih u Programu rešavanja viška zaposlenih koji je Nadzorni odbor tuženog doneo 16.08.2013. godine, zasnovanog na principu dobrovoljnosti, ali joj ugovor o radu nije otkazan na osnovu tog Programa niti je ona dobrovoljno podnela prijavu za prestanak radnog odnosa.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani ni navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić