Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Lebanu učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Leban 1K br. 15/17 od 23.11.2020. godine okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ i na osnovu člana 265. ZKP odlučeno da troškovi krivičnog postupka koje je imao okrivljeni za angažovanje branioca, u iznosu od 134.250,00 dinara padnu na teret budžetskih sredstava suda. Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 br. 9/21 od 10.03.2021. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog AA i ukinuta presuda Osnovnog suda u Lebanu 1K br. 15/17 od 23.11.2020. godine, samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, i tom delu, predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je žalba Osnovnog javnog tužioca u Lebanu odbijena kao neosnovana i pobijana presuda u preostalom delu potvrđena.

Nakon što je presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 br. 9/21 od 10.03.2021. godine presuda Osnovnog suda u Lebanu 1K br. 15/17 od 23.11.2020. godine ukinuta u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, Osnovni sud u Lebanu je u ponovnom postupku odlučujući o troškovima krivičnog postupka doneo pobijano rešenje 1K br. 15/17 od 02.04.2021. godine.

Odlučujući u ponovnom postupku o troškovima krivičnog postupka, Osnovni sud u Lebanu je pobijanim prvostepenim rešenjem dosudio troškove krivičnog postupka okrivljenom AA u iznosu od 213.480,00 dinara, te naložio računovodstvu tog suda da iste u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude isplati okrivljenom. U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je za koje procesne radnje na ime odbrane okriljenog braniocu pripada nagrada i u kojim iznosima, sa paušalnim obrazloženjem da su iznosi utvrđeni u odnosu na zaprećenu kaznu za krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret u skladu sa AT.

Drugostepeno veće Osnovnog suda u Lebanu je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja istu odbilo. U obrazloženju svoje odluke veće iz člana 21. stav 4. ZKP je navelo da je prvostepeni sud pravilno primenio Tarifu o nagradama i naknadama za rad advokata kada je troškove postupka obračunao prema Tarifi za krivično delo za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe.

Takođe je navedeno da veće smatra da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime sastavljanja obrazloženog podneska od 23.10.2020. godine, budući da taj podnesak nije bio nužan, odnosno da se odbrana na nalaz i mišljenje veštaka mogla izjasniti na prvom narednom ročištu. Pored iznetog, veće smatra i da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime sastava odgovora na žalbu, jer je sve što je navedeno u odgovoru na žalbu prethodno navedeno i u žalbi za čiji sastav su mu troškovi i priznati, kao ni troškovi za pregledanje i razmatranje spisa predmeta dana 09.06.2018. godine, budući da je branilac okrivljenog izabrani branilac, a ne branilac po službenoj dužnosti, te se sa spisima predmeta mogao upoznati na drugi način u saradnji sa okrivljenim, pa ovi troškovi nisu bili nužni.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi propisano je da advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne.

Tarifnim brojem 4. Advokatske tarife u stavu 1. je propisano i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. istog Tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da nižestepeni sudovi prilikom obračuna troškova krivičnog postupka i to nagrade branioca nisu uzeli u obzir činjenicu da je tokom krivičnog postupka, dakle od njegovog pokretanja pa do njegovog završetka javni tužilac, menjao pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, te da stoga nisu pravilno primenili advokatsku tarifu vezanu za krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret.

Dakle, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju tokom krivičnog postupka od strane javnog tužioca menjana pravna kvalifikacija krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, bili dužni da troškove krivičnog postupka obračunavaju prema zaprećenoj kazni za ono krivično delo za koje se vodi krivični postupak u momentu kada su od strane branioca preduzete procesne radnje, a ne u odnosu na krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret u trenutku kada je krivični postupak pravnosnažno okončan, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan i stav nižestepenog suda da okrivljenom ne pripadaju troškovi postupka na ime nagrade braniocu za jedan pregled i razmatranje spisa predmeta.

Ovaj stav iznet u pobijanim rešenjima je neosnovan iz razloga, jer je isti u suprotnosti sa odredbom stava 1. Tarifnog broja 79. AT kojom je propisano da za pregledanje ili razmatranje spisa predmeta advokatu pripada 50% nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak čiji spisi se razmatraju. Dakle, kako branilac okrivljenog shodno odredbama članova 250, 251. i 303. ZKP ima pravo da radi pripremanja odbrane izvrši uvid u spise predmeta i da iste pregleda i razmatra, što se u smislu opravdanosti procenjuje u svakom konkretnom slučaju, te kako mu za to shodno Tarifnom broju 79. stav 1. AT pripada nagrada, to su stoga okrivljenom u konkretnom slučaju morali biti dosuđeni i ovi troškovi.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je Osnovni sud u Lebanu donoseći pobijana rešenja i odbijajući da okrivljenom prizna troškove koje je imao na ime nagrade braniocu za sastav odgovora na žalbu Osnovnog javnog tužioca u Lebanu, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Članom 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da su stranke ili nadležni organ dužni da advokatu isplate i nagradu i naknadu. Tarifnim brojem 5. stav 1. alineja 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je i označeno da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje odgovora na žalbu.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pobijanim rešenjima, suprotno citiranim odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, takođe učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4.ZKP, jer nisu dosudili troškove krivičnog postupka okrivljenom AA na ime nagrade braniocu za sastav odgovora na žalbu Osnovnog javnog tužioca u Lebanu, koji je bio u funkciji odbrane okrivljenog u smislu Tarifnog broja 5. stav 1. alineja 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi i da sud pobijanim rešenjima okrivljenom nije priznao troškove na ime sastavljanja obrazloženog podneska od 23.10.2020. godine, a kojim se, po stavu odbrane, ukazuje na činjenice u prilog odbrani, a kao izjašnjenje na navode veštaka u dopunskom nalazu i odgovor na podnesak tužilaštva, u iznosu od 22.500,00 dinara. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, na izneti način, branilac okrivljenog osporava činjenična utvrđenja suda vezano za nužnost podnošenja navedenog podneska od 23.10.2020. godine, odnosno njegovu nužnost u svrhu odbrane okrivljenog, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda nije zakonom dozvoljen razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Gačića, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Lebanu 1K br. 15/17 od 02.04.2021. godine i Kv. br. 36/21 od 15.04.2021. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona, na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić