Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 146/21 od 13.04.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Đure Stanojevića i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Đure Stanojevića, advokat Nemanja Milenković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će usvojiti žalbu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Branilac okrivljenog Đure Stanojevića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom obavezan da plati paušal i naknadi troškove krivičnog postupka i to Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu u iznosu od 29.681,00 dinara, na ime troškova fizičko hemijskog veštačenja i veštačenja lekara neuropsihijatra i Višem sudu u Zrenjaninu u iznosu od 173.919,00 dinara, na ime nagrade branioca po službenoj dužnosti i nagrade veštaka NCKF za odbranu nalaza na glavnom pretresu, koje troškove, prema stavu branioca, treba da snosi sud, jer je sudsko medicinsko veštačenje bilo nužno, kako bi se utvrdila sadržina oduzetih biljaka, imajući pritom u vidu da je okrivljeni nezaposlen i bez stalnih prihoda, a oženjen je i otac dvoje dece, tako da bi plaćanjem ovih troškova bila ugrožena egzistencija okrivljenog kao i egzistencija članova njegove porodice koje izdržava, zbog čega su ispunjeni uslovi iz člana 264. stav 4. ZKP, da se okrivljeni oslobodi od dužnosti da u celini naknadi troškove krivičnog postupka.

Iznete navode zahteva kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni pravnosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu K 85/19 od 09.11.2020. godine, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te da je na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara kao i da Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 29.681,00 dinara, a Višem sudu u Zrenjaninu u iznosu od 173.919,00 dinara.

Članom 264. stav 1. ZKP, propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) tog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog saradnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a sud može okrivljenog osloboditi od dužnosti naknade troškove postavljenom braniocu iz istih razloga, u smislu člana 266. ZKP.

Dakle, citirane zakonske odredbe predviđaju samo mogućnost, a ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze – podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavnje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, pa kako je okrivljeni u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnog krivičnog dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. KZ, okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenio kao neosnovan.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da samo neke biljke konoplje, koje su pronađene kod okrivljenog, sadrže preko 0,3 % THC, zbog čega je odbrana u toku postupka predlagala dopunsko veštačenje, kako bi se utvrdio tačan procenat THC u oduzetim biljkama, koji predlog je sud odbio, pritom navodeći da je okrivljeni gajio samo industrijsku konoplju, a ne i proizvodio opojnu drogu marihuanu, tako da u konkretnom slučaju nije dokazano postojanje zakonskih obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ već da su, evenutalno, u radnjama okrivljenog ostvareni elementi bića krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu iz takvih činjeničnih zaključaka daje sopstveno viđenje kritičnog događaja različito od od onog opisanog u izreci pobijane prvostepene presude, zbog čega branilac suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno pobijanim presudama, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju branilac ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Đure Stanojevića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kao razlog podnošenja ovog vanrednog pravnog leka označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ove povrede zakona ne konkretizuje.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

S obzirom na to da se u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se sastoje istaknute povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku kao i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog Đure Stanojevića u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić