.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 115/2021
24.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Slobodan Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog Zavoda za javno zdravlje „Vranje“ iz Vranja, radi isplate solidarne pomoći, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 51/20 od 09.09.2020. godine, u sednici održanoj 24.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 51/20 od 09.09.2020. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 322/19 od 28.10.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime solidarne pomoći zbog bolesti, isplati iznos od 76.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.08.2018. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 38.380,71 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 51/20 od 09.09.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj isplati solidarnu pomoć u iznosu od 76.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.08.2018. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 7.410,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 403. i 404. ZPP.
S obzirom da je revizija tužioca dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog i dana 05.06.2018. godine, podnela je zahtev za isplatu solidarne pomoći zbog teške bolesti i priložila dokumentaciju o svom zdravstvenom stanju. Tuženi je rešenjem od 03.07.2018. godine odbio njen zahtev zbog nedostatka finansijskih sredstava. Tužilja je zahtev podnela, jer je usled teške bolesti operisana u ZC Vranje, nakon čega su joj se zbog izmene života i ishrane uvećali i troškovi, pa smatra da joj prema kolektivnom ugovoru pripada pravo na solidarnu pomoć zbog navedene situacije.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da tužilja ima pravo na isplatu solidarne pomoći i to u visini kako je opredelila svojim zahtevom u skladu sa odredbom člana 107. stav 1, 2. i 3. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač RS.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku odbijanjem tužbenog zahteva, nalazeći da je tužilja bila u obavezi da tužbom za isplatu novčanog potraživanja zahteva i poništaj rešenja od 03.07.2018. godine, kojim je tuženi odbio njen zahtev za isplatu solidarne pomoći. Kako je tužbom tužilja tražila samo isplatu solidarne pomoći, bez zahteva za utvrđenje nezakonitosti rešenja kojim je odbijen njen zahtev u postupku kod tuženog, drugostepeni sud je odbio zahtev tužilje za isplatu novčanog potraživanja po osnovu solidarne pomoći i zaključio da ova isplata zavisi od ocene zakonitosti navedenog rešenja tuženog, u smislu odredbe člana 194. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se stav drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužilje samo iz razloga što tužbom nije obuhvatila i rešenje tuženog od 03.07.2018. godine, kojim je njen zahtev za isplatu solidarne pomoći odbijen. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda činjenica da tužilja nije vodila spor za ocenu zakonitosti navedenog rešenja ne može biti od značaja, s obzirom da se u konkretnom slučaju zahtev tužilje odnosi na novčano potraživanje. Prema odredbi člana 164 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac odgovara za štetu, ako nezakonitom odlukom povredi pravo zaposlenog. Materijalna šteta se, osim slučaja povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, uglavnom odnosi na izgubljenu zaradu ili druga novčana primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu poslodavca ili ugovoru o radu. Zahtev za isplatu tog novčanog potraživanja se podnosi poslodavcu, ali odluka o tom zahtevu, nije uslov za ostvarenje prava na sudsku zaštitu. Spor o materijalnoj odgovornosti poslodavca ima karakteristike spora pune jurisdikcije, u kome sud ne ispituje zakonitost odluke poslodavca, već odlučuje o samom pravu zaposlenog na isplatu određenog novčanog primanja. Rešenje poslodavca, kojim on ne priznaje pravo zaposlenom, nema uticaja na odluku u postupku, te nije ni uslov za ostvarenje sudske zaštite za isplatu novčanog potraživanja po osnovu radnog odnosa.
Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu ocenjeni navodi žalbe tuženog vezano za pravo na isplatu navedenog potraživanja (na ime solidarne pomoći) i visinu tog potraživanja, u smislu člana 120. Zakona o radu i člana 107. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove, to je drugostepena presuda ukinuta primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP i odlučeno je kao u izreci.
.Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
