Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2256/18 od 04.06.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 75/17 od 27.09.2017. godine u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i sedmom izreke. Odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili revizije, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje su dostavile odgovor na revizije tuženih.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je našao da su revizije nedozvoljene protiv rešenja drugostepenog suda koje se odnosi na odbijene prigovore litispendencije i presuđene stvari, jer to nije rešenje koje se može pobijati revizijom u smislu člana 420. ZPP. Revizijski sud je ispitao pobijanu presuda primenom člana 408. ZPP i našao da su revizije tuženih neosnovane u pobijanju pravnosnažne presude u delu usvojenih zahteva tužilja.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Vrhovni kasacioni sud ne uzima u razmatranje navode revizija izvan dozvoljenih razloga za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka primenom člana 407. ZPP.

U ovoj parnici, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i obrazložio ocenu o pravnom značaju bitnih činjenica čija tačnost nije dovedena u pitanje navodima tuženih.

Prema utvrđenom, u prethodno vođenoj i okončanoj parnici usvojeni su tužbeni zahtevi tužilja i utvrđeno da ne proizvode pravno dejstvo kao apsolutno ništave založne izjave kojima su konstituisane hipoteke na nepokretnostima navedenim u izreci, i to overena založna izjava ĐĐ od 24.10.2007. godine u odnosu na nepokretnost upisanu u list nepokretnosti ... KO ... porodičnu stambenu zgradu broj ... u ulici ... u ... na parceli broj ... i overena založna izjava EE od 25.10.2007. godine u odnosu na nepokretnost upisanu kao zk. telo II i III u zk.ul ... KO ..., kuću u ulici ... u ... na kat. parc. ..., i odlučeno da su tuženi u tom postupku„DD“ AD iz ... i ĐĐ dužni da priznaju i trpe da tužilja AA na osnovu presude može da izvrši brisanje hipoteke iz teretnog lista nepokretnosti br. ... KO ..., i da su navedena banka i EE dužni da priznaju i trpe da tužilja BB na osnovu presude može da izvrši brisanje hipoteke iz teretnog lista zk.ul. ... KO ... O navedenom je odlučeno pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 779/13 od 23.03.2015. godine, koja je u navedenom delu potvrđena od strane Apelacionog suda u Beogradu presudom Gž 4839/15 od 29.10.2015. godine. U reviziji prvotužene „VV“ AD ... navodi se da je u tom postupku odbijena kao neosnovana revizija tužene „DD“ AD ..., presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev1 14/2018 od 12.12.2018. godine.

Prvotužena „VV“ AD ... je pravni sledbenik „DD“ AD ..., u čiju korist su hipoteke upisane na osnovu založnih izjava koje su oglašene ništavim. Založne izjave su date od strane ĐĐ i EE u vezi sa potraživanjem ove banke prema Privrednom društvu „ŽŽ“ DOO ... i upisane su na nepokretnostima obuhvaćenim ugovorima čije je utvrđenje ništavosti zahtevano u ovoj parnici.

Kao hipotekarni poverilac „DD“ AD ..., zaključila je 27.09.2010. godine ugovore o realizaciji aukcijske prodaje nepokretnosti, u kojima je navedeno da je „..“ AD ... prodavac, a da je „VV“ AD ... kupac nepokretnosti. Dakle, ugovore zaključila sa svojstvom prodavca i kupca, i to za nepokretnost u ulici ... broj ..., ugovor overen kod Prvog osnovnog suda u Beogradu dana 27.09.2010. godine pod Ov I br. 125342/2020 , a za nepokretnosti u ulici ..., ugovor overen kod istog suda dana 27.09.2010. godine pod Ov I 125370/2010. U daljem, tužena „DD“ AD ... kao prodavac i „ZZ“ DOO ... kao kupac, zaključili su ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 28.12.2012.godine, čiji je predmet nepokretnost u ulici ..., overen kod Prvog osnovnog suda u Beogradu Ov I br. 236093/2012 (tačan datum i broj Ov naveden u obrazloženjima presuda). DOO „ZZ“ iz ... je raniji naziv ovde drugotuženog „GG“ DOO ...

Kod iznetog stanja stvari, nižestepeni sudovi su odlučili o ništavosti oba ugovora o aukcijskoj prodaji nepokretnosti prvotužene i ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog između tuženih. Polazeći od prethodno pravnosnažnom presudom utvrđene ništavost založnih izjava po kojima su upisane hipoteke na nepokretnostima, cenjeno je da se posledice ništavosti protežu i na pravne poslove koji su proizišli iz ništavih založnih izjava. Zbog apsolutne ništavosti smatra se da založne izjave nisu ni date, niti hipoteke nastale zbog nedostatka konstitutivnog elementa neophodnog za njihov upis u registar. Iz toga proizilazi da ne mogu proizvoditi pravne posledice ugovori o realizaciji aukcijske prodaje nepokretnosti koje je tužena „VV“ AD ... zaključila sa svojstvom prodavca i kupca nepokretnosti, jer je otpao neophodan uslov za aukcijsku prodaju hipotekovanih nepokretnosti obzirom da je sama hipoteka na nepokretnostima nepostojeća. Po oceni nižestepenih sudova ništav je i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je zaključen između tužene „VV“ AD ..., kao pravnog sledbenika „DD“ AD ..., i tuženog „GG“ DOO ..., kao pravnog sledbenika „ZZ“ DOO ..., jer kod derivativnog načina sticanja svojine, za zasnivanje svojinskog prava na nepokretnosti potrebna je pretpostavka postojanja prava vlasništva prethodnika, a u konkretnom prethodnik nije bio vlasnik, na strani banke ništav je osnov i oborena pretpostavka savesnosti sticaoca hipoteke. S obzirom na oborene pretpostavke savesnosti ugovornika, neosnovanim je ocenjeno pozivanje tuženih na član 63. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 sa izmenama i dopunama).

Iznetim razlozima, revizijama se suprotstavljaju navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, ukazivanjem na načelo pouzdanja u javni registar i isticanjem da u katastar nepokretnosti nisu bile upisane bilo kakve zabeležbe i da niko ne može snositi štetne posledice zbog pouzdanja u javni registar. Drugotuženi iznosi da je proverom stanja katastra nepokretnosti u momentu zaključenja ugovora o kupoprodaji, i pouzdanjem u to stanje, stekao određenu pravnu poziciju, koja se shodno odredbi člana 63. Zakona o državnom premeru i katastru, ne može dovoditi u pitanje i zbog koje smatra da ne sme snositi štetne posledice, kao savesno treće lice u odnosu na tužilje, njihove supružnike i prvotuženog.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizije nisu osnovane u osporavanju pobijane presude. Pitanje ništavosti založnih izjava na osnovu kojih je upisana izvršna vansudska hipoteka na predmetnim nepokretnostima, raspravljeno je u prethodno vođenoj parnici, okončanoj u korist tužilja, presudom kojom je utvrđena ništavost založnih izjava i naloženo da hipotekarni poverilac „DD“ AD ... trpi brisanje hipoteke iz ln. ... KO ... i hipoteke iz zk.ul ... KO ... Kada je već tekla navedena parnica po tužbi podnetoj 23.06.2010. godine radi utvrđenja ništavosti hipotekarnih izjava i trpljenja brisanja hipoteka, tužena banka je pristupila zaključenju ugovora o realizaciji aukcijske prodaje dana 27.09.2010. godine, istupajući kao prodavac i kao kupac hipotekovanih nepokretnosti, a potom zaključenjem kupoprodajnog ugovora sa drugotuženim kao kupcem, raspolagala je nepokretnošću u ulici ... iz lista nepokretnosti ... KO ... Kao dokaznim ispravama suprotstavljene, ne mogu se prihvatiti revizijske tvrdnje da u katastar nepokretnosti nije bilo upisana bilo kakva zabeležba i da se drugotuženi proverom stanja katastra nepokretnosti uverio i pouzdao u stanje u katastru, pri čemu je ono takvo da se vidi da od 06.05.2010. godine egzistira upis zabeležbe postojanja spora. Sa iznetih razloga, revizijski sud nije prihvatio navode revizija tuženih o njihovoj zaštiti kao savesnih sticalaca, upravljene u suštini na osporavanje zaključka da je pretpostavka o savesnosti tuženih u konkretnom slučaju oborena.

Hipoteke su upisane na osnovu založnih izjava koje pravno dejstvo ne proizvode. Razlog tome je što su hipoteke zasnovane nasuprot imperativnim normama člana 6. stav 2., člana 9. i člana 10. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05, 60/15, 63/15-US, 83/15). To je za posledicu imalo utvrđenje o apsolutnoj ništavosti hipotekarnih izjava, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Istoj posledici vode i kasniji akti raspolaganja preduzeti od strane upisanog hipotekarnog poverioca. U članu 35. stav 1. Zakona o hipoteci propisano je da poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je može poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Stavom 8. istog člana propisano je da poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji. U konkretnom slučaju, poverilac „VV“ AD je sama organizovala hipotekarnu prodaju i po sopstvenoj ponudi, sa svojstvom prodavca i kupca, zaključila ugovor o aukcijskoj prodaji nepokretnosti, iako je znanja imala o pobijanju punovažnosti založnih izjava po kojima su hipoteke upisane, a do takvog saznanja je mogao doći i drugotuženi pre zaključenja kupoprodajnog ugovora sa bankom, pod okolnostima egzistentne zabeležbe postojanja spora. Imajući u vidu da su raspolaganja preduzeta putem zaključenja spornih ugovora kad je već u pitanje bila dovedena punovažnost hipotekarnih izjava i upisa hipoteka, što je tuženima bilo odnosno moglo biti poznato, kao i da je spor o ništavosti hipoteka rezultirao usvajajućom odlukom o zahtevima tužilja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizije tuženih nisu osnovane u isticanjima da je o ništavosti ugovora odlučeno pogrešnom primenom materijalnog prava. Pogrešno označavanje broja i datuma overe ugovora za nepokretnost u ulici ... u ... nije od značaja za odluku o reviziji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude, a na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 1. i stav 6. istog zakona odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženima nije dosuđena naknada troškova revizijskog postupka jer su revizije tuženih odbijene kao neosnovane, a tužiljama nije priznata naknada traženih troškova odgovora na reviziju, koji nisu bili nužni. O troškovima revizijskog postupka, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić