U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Kojadinović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Velimir Lipovan, advokat iz ..., po tužbi i protivtužbi radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3782/18 od 09.05.2019. godine, u sednici održanoj 23.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3782/18 od 09.05.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 450/17 od 14.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac po pravnom osnovu održaja stekao pravo svojine na nepokretnosti upisanoj u list nepokretnosti br. .. KO ..., na parceli broj .., njiva III klase, „VV“, površine 1ha 15ari 01m2, i obavezan je tuženi da trpi da se na označenoj nepokretnosti u korist tužioca izvrši upis prava svojine u katastru nepokretnosti. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da tuženi vlasnik 1/3 dela nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., na parceli broj .., njiva III klase, „VV“, površine 1ha 15ari 01m2, i obavezan je tužilac da trpi da se tuženi na navedenoj nepokretnosti upiše kao vlasnik u RGZ-Službi za katastar nepokretnosti na osnovu ove presude putem molbe podnete neposredno nadležnom RGZ SKN. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3782/18 od 09.05.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu (stav 2. i 3. izreke) preinačena, tako što je odbijen zahtev tuženog kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik sa 1/3 dela nepokretnosti upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., parcele broj .., njiva III klase, bliže opisanoj u izreci prvostepene presude, i da tužilac trpi da se sa svojim pravom upiše u RGZ SKN, na osnovu presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 146.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka plati 15.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, ... 87/18) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Tuženi BB je protiv AA podneo tužbu 20.03.2018. godine, koji postupak je spojen sa postupkom po tužbi AA protiv BB, tražeći da se utvrdi da je po osnovu održaja stekao pravo susvojine sa 1/3 dela parcele broj .., površine 1ha 15ari 01m2, koja je u listu nepokretnosti broj .. KO ..., upisana kao suvlasništvo sa po 1/3 dela tužioca AA i njegovih sestara GG i DD, tvrdeći da je do upisa došlo zbog propusta u radu Službe za katastar nepokretnosti. Tuženi je svoj zahtev zasnovao na navodima da je u nesmetanoj i mirnoj državini parcele broj .., njiva III klase, „VV“, površine 1ha 15ari 01m2 upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ..., po osnovu nasleđa iza svog pokojnog oca ĐĐ, koji je tu parcelu počeo da koristi 1950. godine, a da je AA pogrešno upisan kao suvlasnik iste sa 1/3 dela. Naveo je da je AA predlagao da zajedno odu u RGZ SKN i da izvrše ispravku pogrešnih upisa zajedničkim predlogom, što on nije prihvatio, i ukazao je da pred istim sudom između istih stranaka teče postupak po tužbi AA pod brojem P 841/2016 sa zahtevom da se utvrdi da je AA po pravnom osnovu održaja stekao pravo svojine na parceli .., njiva III klase, „BB“, površine 1ha 15ari 01m2, upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ... .

Prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev tuženog BB, primenom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sa obrazloženjem da je tuženi zajedno sa svojim pravnim prethodnikom, ocem bio u državini sporne parcele od 1994. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu u kome je odlučeno o protivtužbenom zahtevu tuženog i odbio, kao neosnovan njegov protivtužbeni zahtev, sa obrazloženjem da je tuženi svoj zahtev za utvrđenje prava susvojine (idealnog dela) na predmetnoj parceli zasnovao na činjenicama o ispunjenosti uslova za održaj u smislu člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa kako je tuženi tražio da se utvrdi da je po osnovu održaja stekao idealni deo predmetne parcele, koja je suvlasništvo više lica, da je kao tužene trebao da označi i ostale suvlasnike, s obzirom da su svi suvlasnici nužni suparničari.

Pravilno je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog.

Nužno suparničarstvo u smislu člana 211. stav 1. ZPP postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da su svi imaoci prava na predmetnoj parceli nužni suparničari sa tužiocem u ovom postupku i da se smatraju jednom strankom, zbog čega su morali biti obuhvaćeni protivtužbom, pa je protivtužbeni zahtev pravilno odbijen, kao neosnovan zbog nepotpune legitimacije, pravilnom primenom člana 211. stav 2. ZPP.

Navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi se u sumnju.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, to isti nema pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, sa kojih razloga je njegov zahtev odbijen kao neosnovan i odlučeno, kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić