.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2955/2021
23.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija, Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Lazarević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Murtin, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 520/20 od 11.01.2021. godine, u sednici od 23.06.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 520/20 od 11.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2. 1795/2019 od 24.09.2020. godine, stavom prvim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno da se tužilji približava na udaljenosti manjoj od 300 metara i naloženo mu je da se uzdržava od približavanja tužilji na ovoj udaljenosti. Stavom drugim izreke tuženom je zabranjeno da na bilo koji drugi način uznemirava tužilju i naloženo da se uzdržava od svakog ponašanja kojim ugrožava njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Stavom trećim izreke tuženom je zabranjeno da pristupa u prostor oko mesta stanovanja i oko mesta rada tužilje na udaljenosti manjoj od 300 metara. Stavom četvrtim izreke navedeno je da se mere zaštite od nasilja u porodici određuju na period od godinu dana i mogu biti predužavane sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene. Stavom petim izreke određeno je da žalba ne zadržava izvršenje presude, a stavom šestim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 113.320,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 520/20 od 11.01.2021. godine prvostepena presuda je potvrđena u delu kojim su izrečene mere zaštite od nasilja u porodici, a preinačena u delu odluke o naknadi troškova postupka, tako što je tuženi obavezan na isplatu iznosa od 50.320,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP zbog koje se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 2015. godine, iz koga imaju zajedničkog sina rođenog ...2016. godine, a iz prethodnog braka tužilja ima sina rođenog ...2003. godine, koji je živeo sa parničnim strankama u zajedničkom domaćinstvu. Brak je faktički prestao 08.05.2019. godine, tužilja sa sinovima živi u ..., a tuženi u ... . Tužilja samostalno vrši roditeljsko pravo nad zajedničkim sinom, a viđenje sa tuženim odvija se u kontrolisanim uslovima. Utvrđeno je da je za vreme trajanja bračne zajednice tuženi u više navrata vršio fizičko i psihičko nasilje nad tužiljom, kao i prema njenom sinu iz prvog braka. Nasilje u porodici je prijavljeno 2017. godine, od kada organ starateljstva radi sa parničnim strankama. Drugi akt nasilja u porodici dogodio se 26.02.2018. godine, kada je tuženi tužilju udario pesnicom u glavu, šutirao je dok je držala mlađe dete i pretio da će je ubiti. Tuženom je tada izrečena mera privremenog udaljenja iz zajedničkog stana, a nakon isteka te mere parnične stranke su nastavile da žive u istoj kući sa decom. Nakon verbalnog konflikta tužilja je napustila tuženog 08.05.2019. godine. Dana 10.08.2020. godine, prilikom predaje maloletnog deteta tužilji, tuženi je izazvao incident tako što je vikao na tužilju, psovao je, udario nogom o ulazna vrata njene stambene zgrade, kojom prilikom je ponovo intervenisala policija i određeno je održavanje ličnih odnosa tuženog sa detetom u kontrolisanim uslovima. Tuženi je prijavio policiji da je tužilja novembra 2019. godine dolazila u njegovu kuću u ..., kojom prilikom ga je provocirala i uzela lična dokumenta i novac iz novčanika. Iz dopunjenog nalaza i mišljenja nadležnog organa starateljstva utvrđeno je da su mere zaštite od nasilja u porodici opravdane i da tužilja ima opravdani strah i osećaj uznemirenosti u odnosu na tuženog. Iz izveštaja organa starateljstva, kao i izvedenih dokaza saslušanjem tužilje u svojstvu stranke, njenog starijeg sina i čitanjem pisanih poruka iz prepiske stranaka utvrđeno je da tuženi i dalje vređa tužilju i preti joj.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada su određene mere zaštite od nasilja u porodici tako što je tuženom zabranjeno da se približava tužilji, njenom mestu stanovanja i prostoru oko mesta rada na udaljenosti manjoj od 300 metara, kao i da se uzdržava od svakog ponašanja kojim ugrožava njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo.
U postupku je utvrđeno da je tuženi prema tužilji ispoljio ponašanje koje predstavlja nasilje u porodici, u smislu člana 197. stav 1. Porodičnog zakona. Zato je u cilju zaštite tužene bilo potrebno odrediti mere zaštite u porodici, u smislu člana 198. stav 1. i stav 2. tač. 3, 4. i 5. tog zakona, sa trajanjem mera zaštite od nasilja u porodici u skladu sa stavom 3. ovog člana, usled opasnosti da će se ponoviti nasilje u porodici koje je prouzrokovao tuženi.
Navodi revizije kojima se ukazuje da sud nije uzeo u obzir tužiljino ponašanje koje je imalo za cilj izazivanje konflikata, te da tužilja nije dokazala postojanje fizičkog nasilja, nisu od značaja za donošenje drugačije odluke, jer ne dovode u sumnju činjenično stanje koje je pravilno utvrđeno. Takođe nisu od značaja ni revizijski navodi koji ukazuju da nije naveden datum kada je razveden brak parničnih stranaka, da su pogrešno navedeni adresa stanovanja tužilje i ime maloletnog sina, jer se ne radi o razlozima koji bi doveli do drugačijeg presuđenja.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
