Navedenom presudom obavezan je okriljeni AA da na ime paušala u korist budžetskih sredstava suda uplati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i da nadoknadi ostale troškove postupka o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 572/20 od 14.04.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena dana 07.09.2020. godine, pa je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K br. 247/20 od 24.08.2020. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Vasić, zbog povrede zakona iz člana 459. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 14. KZ, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u celini ili delimično ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da u celini ili delimično preinači pobijane presude ili samo drugostepenu presudu u smislu navoda istaknutih u zahtevu, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje presude odloži do donošenja odluke po zahtevu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi, da iz dispozitiva prvostepene presude ne proizilazi zakonski elemenat radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. ZKP, - da je okrivljeni ... pretnjom da će napasti na život ili telo, primenio nasilje prema majci, čime bi ugrozio njeno spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje, - pa se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi tog krivičnog dela. Branilac u zahtevu dalje navodi, da se okrivljeni kritičnom prilikom nalazio u neotklonjivoj zabludi, koja isključuje krivicu, jer nije mogao da zna i nije bio dužan da zna, da će prekršiti meru zabrane bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa majkom na udaljenosti od 100 metara, koja je određena presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K broj 194/2017 od 28.07.2017. godine, budući da je lični psihijatar AA i postupajući sudski veštak u tom predmetu doktor Olivera Mladenović po sopstvenom kazivanju na glavnom pretresu od 05.08.2020. godine, izjavila da je upravo ona odredila BB – majku okrivljenog za personalnog saradnika okrivljenom AA u izvršavanju mere obaveznog lečenja narkomana na slobodi po navedenoj presudi, što je majka bez pogovora, kao svoju obavezu prihvatila i uredno izveštavala sve do hapšenja okrivljenog 12.12.2019. godine, pa se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela iz člana 340a KZ.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci te presude smanjeno uračunljiv, ali ne bitno, primenom nasilja pretnjom, ugrozio spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, svoje majke oštećene BB i prekršio zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, tako što se raspravljao sa oštećenom... rekao joj da ona nije nikakva majka, pretio oštećenoj i tražio da mu da 1.000,00 dinara, govorio da je njoj i njegovom ocu svedoku VV bolje da ne slave slavu 09. januara, jer će polupati kola gostiju koji budu došli, nakon čega je popio lekove za smirenje i zaspao, a kada se probudio i kada je oštećena spremila ručak, okrivljeni je sve bacio sa stola, zbog čega se oštećena osetila uznemirenom i uplašenom, pa je sve ispričala svom suprugu svedoku VV, a okrivljeni je na taj način prekršio meru zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima BB i VV na udaljenosti od 100 metara, te pristup prostoru oko mesta stanovanja i mesta rada oštećenih, kao i meru zabrane daljeg uznemiravanja oštećenih koja je izrečena presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K broj 194/17 od 28.07.2017. godine.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, radnje okrivljenog AA opisane u izreci prvostepene presude predstavljaju drsko i bezobzirno ponašanje kojim je on ugrozio spokojstvo oštećenih BB i VV, i te njegove radnje predstavljaju upravo onu alternativno propisanu radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, pa se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi tog krivičnog dela za koje je i oglašen krivim, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA od strane ovoga suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prema okrivljenom AA presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K broj 194/17 od 28.07.2017. godine, zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, između ostalog, izrečena i mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima BB i VV na udaljenosti od 100 metara, te pristup prostoru oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenih, kao i zabrana daljeg uznemiravanja oštećenih.

Odredbom člana 340a KZ, propisano je da ko prekrši zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci.

Članom 29. stav 1. KZ, propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonivoj pravnoj zabludi, a stavom 2. istog člana propisano je da je pravna zabluda neotklonjiva, ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima BB i VV na udaljenosti od 100 metara, te pristup prostoru oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenih, kao i zabrana daljeg uznemiravanja oštećenih, prema okrivljenom AA izrečena je pravnosnažnom presudom, zbog čega, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni člana 29. KZ, jer je okrivljeni nesumnjivo znao da je prema njemu vođen krivični postupak, da je pravnosnažno osuđen i da mu je pravnosnažno izrečena mera bezbednosti. Majka okrivljenog – oštećena BB, istom presudom, od strane psihijatra i veštaka, određena je za personalnog saradnika okrivljenog u izvršenju mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana na slobodi, ali ta okolnost ne dovodi u pitanje činjenicu da je okrivljeni bio dužan i mogao da zna za postojanje mere zabrane prilaska, komunikacije, pristupa oko mesta stanovanja i rada i dalje uznemiravanje oštećenih, koja mera je takođe izrečena tom pravnosnažnom presudom, kao i da je kršenje te mere sankcionisano, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na neotklonjivu zabludu, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić