Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Nenad Komlenovski, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1015/2018 od 23.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1015/2018 od 23.10.2018. godine i Osnovnog suda u Leskovcu P 3343/15 od 28.11.2017. godine i predmet se VRAĆA Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3343/15 od 28.11.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog neosnovanog i neovlašćenog oduzimanja prehrambene robe, inventara i ambalaže iz njene trgovinske radnje, isplati ukupan iznos štete od 1.514.134,10 dinara, kao i troškove povodom predloga za obezbeđenje dokaza u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu R3 846/15, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 121.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1015/2018 od 23.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14).

Odredbom člana 404. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je revizija dozvoljena, radi ujednačavanja sudske prakse, pa je doneo odluku kao u izreci rešenja u prvom stavu.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilja je bila vlasnica trgovinske radnje „BB“ u ... Dana 04.03.2014. godine, Gradska uprava za urbanizam i stambeno-komunalne poslove naložila je tužilji da o svom trošku i bez naknade, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja ukloni privremeni objekat u ... ulici, na kp.br. ... KO ..., sa upozorenjem da ukoliko ne ukloni objekat u tom roku, uklanjanje će izvršiti nadležni organ na teret vlasnika objekta. Gradska uprava za inspekcijske poslove dana 07.03.2014. godine, donela je rešenje kojim je naredila tužilji da u roku od sedam dana od dana prijema rešenja poruši izgrađeni poslovni objekat, a sve u cilju privođenja zemljišta planiranoj nameni prema Planu detaljne regulacije u Leskovcu, a da ukoliko ne postupi po rešenju, rušenje će se sprovesti prinudnim putem, o trošku tužilje. Organ uprave pokušao je rušenje privremenog objekta 02.02.2015. godine, ali ono nije sprovedeno jer tužilja nije dozvolila izvršenje, a nije bilo asistencije policije. Tužilji je ponovo poslato obaveštenje da će se rušenje obaviti 19.02.2015. godine, kada je rušenje objekta i sprovedeno, s tim što je pre toga sva roba i inventar koji su se nalazili u radnji tužilje izneseni iz radnje i prebačeni na plac „MP ...“ u ... Tužilja je obaveštena da robu može preuzeti. Tužilja se obratila tuženom sa zahtevom da joj odmah vrati oduzetu robu, ali pošto joj robu nije vratio, tužilja je podnela tužbu zbog neovlašćenog i neosnovanog oduzimanja robe, inventara i ambalaže iz njene trgovinske radnje, pozivajući se na odredbe člana 172. u vezi sa članom 154. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev treba odbiti kao neosnovan, jer je tužilja svojim radnjama doprinela da šteta nastane i bude veća, jer je robu iz privremeno sagrađenog objekta, na zahtev organa uprave, bila dužna da iznese.

Drugostepeni sud je ocenio da su bez uticaja žalbeni navodi tužilje da je tužilja sprovela postupak obezbeđenja dokaza, iz koga proizlazi da roba nije bila adekvatno obezbeđenja, jer tužilja i njen punomoćnik, iako su tokom postupka priložili ovaj dokaz, na glavnoj raspravi nisu ponovno predložili da se ovaj dokaz u dokaznom postupku izvede.

Ovakav zaključak nižestepeni sudova ne može se prihvatiti kao pravilan.

Odredbom člana 172. ZOO, na koju su se nižestepeni sudovi pozvali, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

U prvostepenom postupku, a što je prihvatio i drugostepeni sud, utvrđeno je da je tužilja pokrenula postupak obezbeđenja dokaza i da je u tom postupku utvrđeno da roba koja je bila u privremenom objektu nije skladištena u smislu zakona i Pravilnika o uslovima higijene hrane („Službeni glasnik RS“ br. 73/10), jer je bilo potrebno obezbediti da hrana bude zaštićena od svake kontaminacije i upotrebljiva za ishranu ljudi. U svom nalazu veštak je utvrdio da se u prostorijama magacina nalaze delovi mašina, ulja za mašine, razni rastvarači, prašina i slično. Hrana je smeštena u plastične vreće. Veštak je u postupku obezbeđenja fotografisao stanje rashladnih uređaja koji su oštetili prehrambenu robu u plastičnim vrećama i to je konstatovano na zapisniku o izvršenom uviđaju R3 846/15 od 03.03.2015. godine.

Kod ovakvog stanja u spisima, nužno je ujednačiti sudsku praksu u smislu člana 404. ZPP i kada je u pitanju prinudno izvršenje primeniti pravilo da se ono sprovodi tako da se spreči nastanak štete ili učini da ona bude što manja.

Kako navedene odredbe materijalnog prava i stav sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi nisu imali u vidu, to su nižestepene presude morale biti ukinute primenom člana 416. stav 2. ZPP i predmet vraćen na ponovno suđenje.

U nastavku postupka, prvostepeni sud će oceniti nalaz i mišljenje sudskog veštaka iz postupka obezbeđenja dokaza R3 846/15 i utvrditi da li su organi uprave prilikom sprovođenja izvršenja vodili računa o tome da se u postupku izvršenja izvršnom dužniku ne nanese šteta, odnosno da ona u datim okolnostima bude što manja.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, na osnovu čl. 165. stav 3. ZPP, jer zavisi od ishoda spora.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić