.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5017/2020
14.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ iz Niša, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2197/19 od 19.05.2020. godine, u sednici održanoj 14.04.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2197/19 od 19.05.2020. godine, primenom člana 404. ZPP.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2197/19 od 19.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 9423/17 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade štete u visini izmakle dobiti u 2014, 2015. i 2016. godini, plati 28.630,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 22.11.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 49.590,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2197/19 od 19.05.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete u visini izmakle dobiti u 2014, 2015. i 2016. godini, plati 28.630,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 22.11.2017. godine do isplate, pa je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva je naknada štete u visini izgubljene dobiti, zbog nemogućnosti tužioca da ubira plodove sa svoje parcele, zbog blizine deponije koju je postavio tuženi. Pobijanom odlukom odbijen je tužbeni zahtev, jer tužilac nije dokazao da utuženi iznos predstavlja dobit koja se po redovnom toku stvari (dobit ostvarena u prethodnom periodu) mogla očekivati sa sporne parcele. Tužilac u reviziji ukazuje na pravnosnažne sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu, ali eventualno drugačija odluka ne znači nužno i drugačije izraženo pravno shvatanje, s obzirom da odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, pa time nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 404. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca, nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari, podneta je 22.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 28.630,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se i tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
