.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1031/2020
03.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca mal. AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB, čiji je punomoćnik Milan Subotin, advokat iz ..., protiv tuženog Generali osiguranje Srbija, a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Ljubisavljević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 31/2018 od 29.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 31/2018 od 29.10.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 31/2018 od 29.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5665/2017 od 25.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor mesne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati, i to: na ime sastava odštetnog zahteva iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.04.2017. godine pa do konačne isplate, kao i na ime PDV (20%) za sastav odštetnog zahteva iznos od 1.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.04.2017. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos na ime troškova parničnog postupka počev od dana presuđenja 25.10.2017. godine do izvršnosti.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 31/2018 od 29.10.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5665/2017 od 25.10.2017. godine, u pobijanom usvajajućem delu odluke - na ime sastava zahteva za isplatu naknade iz osiguranja, kao i u delu odluke na ime PDV (20%) za sastav tog zahteva, kako je bliže navedeno u ovom stavu izreke. U preostalom delu žalba tuženog je odbijena, a prvostepena presuda u preostalom pobijanom, usvajajućem a nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete u iznosu od 6.000,00 dinara na ime naknade troškova za sastav odštetnog zahteva sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, što bi opravdavalo odlučivanje radi ujednačavanja sudske prakse, a presuda na koju se tuženi poziva u reviziji ne ukazuje da je reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao što je u ovoj parnici.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 27.07.2017. godine. Prvostepena presuda doneta je 25.10.2017. godine. Drugostepena presuda je doneta 29.10.2017. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
