U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vujica Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ u Nišu, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1455/20 od 17.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 21.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1455/20 od 17.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2005/19 od 03.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužoca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj .../... od 24.08.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i da mu prizna sva prava iz radnog odnosa za vreme u kome nije radio počev od 30.08.2016. godine, pa do povratka na rad, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1455/20 od 17.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog i po Aneksu ugovora o radu od 02.06.2011. godine obavljao poslove .... u sektoru .... Osporenim rešenjem tuženog broj .../... od 24.08.2016. godine, tuženi je tužiocu, na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 1) Zakona o radu, otkazao ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze kvalifikovanu kao neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze, odnosno zato što nije poštovao radnu disciplinu. U osporenom rešenju je navedeno da je povredu radne obaveze tužilac učinio time što je iznosio alat iz alatnice preduzeća i van kruga preduzeća bez odobrenja neposrednog rukovodioca i prateće dokumentacije, te što je nove komplete prve pomoći zamenio kompletima kojima je istekao rok važenja i celokupnim svojim ponašanjem doprineo stvaranju manjka po popisu. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je uručeno upozorenje da su ispunjeni uslovi za otkaz. Prema opisu poslova radnog mesta .... na kome je tužilac radio, .... je dužan da vrši preciznu identifikaciju svih vrsta alata primenom šifrarnika, da vodi operativnu magacinsku evidenciju, da prati promenu stanja alata, izdaje alat na korišćenje i kontroliše stanje vraćenog alata, kao i da po potrebi preduzima odgovarajuće mere u slučaju oštećenja alata i povraćaja neodgovarajućeg alata i druge poslove koji su taksativno navedeni. Iz izveštaja Komisije za vanredni popis alatnice od 27.04.2016. godine i specifikacije o vanrednom popisu od 18.07.2016. godine, utvrđeno je da je tužilac iznosio alat iz alatnice preduzeća i van kruga preduzeća bez odobrenja neposrednog rukovodioca i prateće dokumentacije, a iz pisane izjave tužioca od 27.04.2016. godine, utvrđeno je da je tužilac alat – veliku brusilicu uzeo i da je do dana sačinjavanja izjave nije vratio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Prema odredbi člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Ista povreda radne obaveze zbog koje zaposlenom može da se otkaže ugovor o radu predviđena je članom 2. stav 1. tačka 2. alineja 1. Aneksa ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka.

Kako je u postupku utvrđeno da je tužilac alat – veliku brusilicu uzeo i da je do dana sačinjavanja izjave koju je sam dao 27.04.2016. godine, nije vratio, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilac na taj način učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i člana 2. stav 1. tačka 2. alineja 1. Aneksa ugovora o radu, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilac je upozoren na razloge za otkaz ugovora o radu, saglasno članu 180. Zakona o radu, čime mu je omogućeno pravo na odbranu.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi tužioca koje ponavlja u reviziji, da osporeno rešenje ima formalnopravne nedostatke jer ne sadrži vreme, mesto i način izvršenja radnje izvršenja povrede radne obaveze. Ovo stoga što je u postupku utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze tako što je alat – veliku brusilicu uzeo i da je nije vratio do dana sačinjavanja izjave koju je sam dao 27.04.2016. godine, pa se dakle radi o povredi u produženom trajanju u odnosu na koju su vreme, mesto i način izvršenja radnje izvršenja dovoljno konkretizovani. Pritom u odnosu na ovu povredu nije protekao rok iz člana 184. stav 1. Zakona o radu prema kome otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1. i st. 2. i 3. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Naime, u konkretnom slučaju se radi o povredi produženog trajanja, odnosno poslodavac je za činjenice koje su bile osnov za davanje otkaza saznao kada je sačinjen izveštaj Komisije za vanredni popis alatnice od 27.04.2016. godine, dok je osporeno rešenje doneto 24.08.2016. godine.

Tužiocu su osporenim rešenjem pored ove povrede stavljene na teret i druge povrede radnih obaveza, ali je okolnost proteka propisanog roka u odnosu na te povrede bez uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti osporenog rešenja, jer je za zakonito otkazivanje ugovora o radu dovoljno da je učinio jednu povredu koja predstavlja otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, primenom koje mu je ugovor o radu otkazan.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić