Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ...., čiji je zajednički punomoćnik Petar Crnjanski, advokat iz ..., ul. ... broj ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PU Subotica, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, ul. Kosovska br.31, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 515/19 od 13.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2021. godine, doneoje

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 515/19 od 13.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P773/12 od 21.03.2019. godine odbijen je predlog tužilaca za ponavljanje postupka, a navedeno rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 515/19 od 13.02.2020. godine.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 412. u vezi sa članom 399. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), na čiju primenu upućuje član 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je zaključio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju, tužioci su podneli tužbu protiv tužene radi isplate neisplaćenog dela zarade, a postupak je pravnosnažno okončan rešenjem kojim je konstatovano da je tužba povučena, a koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 507/13 od 22.01.2015. godine. Tužioci su preko punomoćnika podneli predlog za ponavljanje postupka, dana 29.09.2015. godine, pozivajući se na odluku Ustavnog suda Už. br.2007/10 od 11.07.2012. godine kojom je utvrđeno da podnosiocima te ustavne žalbe pripada pravo nauvećanje zarade po osnovu određenog prekovremenog rada, rada noću i rada za vreme državnih i verskih praznika. Naveli su da se kao tužioci nalaze u istoj činjeničnoj – pravnoj situaciji kao i podnosioci navedene ustavne žalbe, zbog čega su ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.

Odlučujući u drugostepenom postupku po žalbi na rešenje kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka, Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž1 515/19 od 13.02.2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Prvog osnovnogsuda u Beogradu P 773/12od 21.03.2019. godine. Navedeno iz razloga što nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, jer se u smislu odredbe člana 87. Zakona o Ustavnom sudu dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda Srbije po ustavnoj žalbi – u pogledu utvrđivanja povrede zajemčenog prava i poništaja sudske odluke - može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali samo pod uslovom da Ustavni sud Srbije nađe da je to nužno u konkretnom slučaju, te da isto utvrdi svojom odlukom, odnosno da svojom odlukom odredi krug lica koja su bila neposredni učinioci konkretnog postupka koji se ponovo reotvara pred redovnim sudom i na taj način će zbog identiteta pravne situacije proširiti dejstvo svoje odluke. U tom smislu, imajući u vidu da se odluka Ustavnog suda Už. br.2007/10 od 11.07.2012. godine, na koju se tužioci pozivaju u svom predlogu, ne odnosi na tužioce u ovoj pravnoj stvari, to se shodno navedenoj zakonskoj odredbi dejstvo navedene odluke ne može proširiti na lica koja su bila stranke u nekom drugom pravnosnažno okončanom parničnom postupku, a koja se nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i lica na koje konkretna odluka Ustavnog suda proizvodi neposredno pravno dejstvo.

Odredbom člana 422. tačka 11. ranije važećeg ZPP propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može ponoviti po predlogu stranke, ako je u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku. Prema odredbi člana 425. stav 2. ZPP u predlogu za ponavljanje postupka se naročito moraju navesti zakonski osnov po kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača.

Odredbom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka na osnovu člana 422. stav 1. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, jer se dejstvo odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi u postupku utvrđenja povrede zajemčenog prava i poništaj sudske odluke može proširiti na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, samo uz uslov da je Ustavni sud ocenio da je to nužno u konkretnom slučaju i da to utvrdi svojom odlukom.

Odluka Ustavnog suda koja je navedena u predmetnom predlogu za ponavljanje postupka ne odnosi se na tužioce. Zbog toga se njeno pravno dejstvo ne može proširiti na njih u smislu člana 87. Zakona o Ustavnom sudu i koristiti kao razlog za ponavljanje postupka.

Neosnovano se ukazuje revizijom tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava sa obrazloženjem da za primenu citiranog člana Zakona o ustavnom sudu nije od značaja personalni element. „Bitna karakteristika odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi jeste njihovo delovanje prema učesnicima (strankama) u konkretnom postupku (inter partes), a samo izuzetno prema trećim licima (ultra partes). Naime, prema Zakonu o Ustavnom sudu, postoji pravna mogućnost proširenog dejstva odluke Ustavnog suda i na treća lica, ali je ona uslovljena postojanjem i ostvarivanjem određenih uslova (pretpostavki) utvrđenih zakonom. Iz člana 87. Zakona o Ustavnom sudu sledi da se odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je pojedinačnom sudskom odlukom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo i sloboda više lice, može odnositi i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se taj neustavni akt neposredno odnosi na njih i ako se ta lica nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe. Iz navedene odredbe Zakona o Ustavnom sudu proizilazi da se dejstvo konkretne odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi-u pogledu utvrđivanja povrede zajemčenog prava i poništaj odluke suda-može proširiti i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ali pod uslovom da Ustavni sud oceni da je to nužno u konkretnom slučaju, te da isto izričito utvrdi svojom odlukom, odnosno da svojom odlukom sud odredi krug lica na koja proširuje dejstvo te konkretne odluke“. (odluka Ustavnog suda Rs Už 8736/2013 od 18.06.2015.godine). Shodno navedenom, nema automatskog proširivanja dejstva odluke Ustavnog suda na treća lica i na „identične“ pravne situacije, već je potrebno da Ustavni sud u postupku koji vodi po ustavnoj žalbi utvrdi da li su ispunjeni uslovi propisani članom 87. Zakona o Ustavnom sudu.

Iz navedenih razloga, Vrhovnikasacionisudjeodlučio kao u izreci na osnovu člana 412. stav 4. u vezi sa članom 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Zatačnostotpravka

Upraviteljpisarnice

MarinaAntonić